Desila mi se situacija….delikatna...za mene… vrlo emotivna... povezana sa vrlo osetljivom pričom moga života...srcem i dušom povezana...
Situacija koju nisam TAKO očekivala...koja mi se ni malo nije dopadala...koja me je ranila, povredila...bura emocija se u meni pojavila...vrišti, puca, kulja na sve strane...hoće napolje a ja je ne puštam nego je uvećavam...
Izašla sam u dvorište među gomilu maslačaka koje su se radosno smešili obasjani sunčanim nebom...osećala sam se tako dobrodošlo...
...i onda sam dozvolila da izađe, na prirodan način..kroz cišćenje srca i duše, kroz suze...ali ne kroz suze očajnice...ovaj put ne!
...Dok su suze curile, napetost je izlazila lepo lagano, u sebi sam ponavljala, Bože verujem ti, pomozi mi da vidim ono što ne vidim kao što Ti to vidiš...i ponavljala pitanje Šta je to što ja ne vidim a kada bi videla, to bi u potpunosti promenilo celu situaciju? I sve što to ometa, pod&poc....i ponavljala i ponavljala...i verovala...i ponavljala i verovala...
Bila sam sama sa sobom i sa Njim....sigurna u veri, otvorena za čuti.
Vrlo brzo je usledilo smirivanje i onda lagano i potpuno smirenje...bilo mi je jasno, da pod takvim uslovima, na način koji mi se nudi, NE...to nije za mene. Postoji puno bolji način da se to ostvari. Puno lepši, dostojanstveniji. Za mene. I za sve oko mene.
Zatvorila sam ta vrata. Kroz ta vrata bila bih ono što ne želim sebi...dozvoljavam da mi se na tom mestu otvore nova vrata, koja će mi dati svu lepotu, radost, sreću, lakoću svega što zaslužujem...
Nema više besa, ljutnje, razočarenja...samo mir, radost, zahvalnost i vera...
Ponovo sam konektovana na Čudesa. Bog je uz mene. Verujem mu. Hvala mu. <3
No comments:
Post a Comment