Moje interesovanje za Barse je krenulo 2014. godine, kada je jedna moja prijateljica počela da mi spominje neka pitanja, da mi priča o nekakvim Barsima. Nakon prve moje radionice, kada sam postala Bars praktičar početkom marta 2013. godine, već sledeći dan radila sam neke skraćene tretmane, po tačkama koje sam se sećala, mojima iz porodice. I kakvog li je bilo samo iznenađenja sa moje strane (a i njihove ), jer su svi osećali promenu kod sebe i nakon tog skraćenog tretmana u odnosu na pre! Iskreno, bila sam začuđena da nešto tako jednostavno tako brzo pokazuje razlike. I onda sam lagano krenula u traganje...hvala internetu i hvala što je mnogo toga dosputno na njemu, pa sam imala gde saznavati o Barsima, o Accessu uopšte.
Kada sam skontala da “Pristup svesti” što je u prevodu Access Cosniousness, znači da Accessovi alati meni i drugima otvaraju vrata većoj svesnosti, ajme te sreće! Znate onu sliku, ledeni breg, pa je manji deo vidljiv a veći je u vodi, pa je onaj manji deo svest a veći nevidljivi, podsvest...šta ako se pomoću Accessa ta slika može sa lakoćom menjati? Da se svest povećava u odnosu na podsvest? I to bez nekog velikog napora i mukotrpnog rada? Šta ako ja sada imam jedan fantastičan alat u rukama kojim sa lakoćom uvećavam svoju svest i budem svesna sebe i sveta i života u kojem jesam i ako to mogu i kod drugih? Ajme, koliko je to bilo moćno otkriće za mene....i posebno, jer sam oduvek, mada se život moj pošteno trudio da me u tome opovrgne, osećala da je život u suštini zamišljen da nam bude jednostavan i lagodan i da ako otpustimo kojekakva ubeđenja u koje smo se uvukli, može biti konstantna igra, ples...i tu je Access Consciousness da mi dokaže da jesam u pravu...
Pored toga šo je Bars tretman jedan od osnovnih alata Accessa, drugi veliki alat su pitanja, odnosno živeti u pitanjima. Kako to izgleda? Jednostavno! Svaku rečenicu koju bi inače izrekli u izjavnom obliku, pretvorite u pitanje. I ne tražite odgovor svojim umom, jer um jeste ograničen, i um kontrolišu naša stara uverenja i stavovi i logika. A događaji u našem životu se dešavaju u skladu sa njima, dešavaju nam se događaji koje smo mi sami svesno ili nesvesno kreirali. I zvuči to nelogično, verujem mnogima...jer ko je lud da u svoj život uvuče loše situacije i ljude? Na svesnom nivou verovatno vrlo mali broj...ali nesvesno, itekako...kako? Ako se složimo da je sve energija i da smo mi energija i da što smo u školi učili da energija ima svoju vibraciju i frekvenciju, onda možemo prihvatiti da i ljudi i događaji koje nam se dese imaju svoju frekvenciju. E sad, verujem u ono što mnogi učitelji govore, da svaka naša misao proizvodi određenu emociju, koja opet svaka ima svoju frekvenciju. Na internetu možete videti tu txv. Skalu emocija, gde kažu da one emocije koje nam baš ne pričinjavaju zadovoljstvo i radost imaju nižu frekvenicju u odnosu na one kada smo sretni i radosni i kada osećamo mir i ljubav. Tako onda kada imamo neke misli, one rađaju emociju i to određenu emociju koja ima i određenu frekvenciju. I ona takva ne može u naš život doneti niti ljude niti događaje sa manjom niti sa višom frekvencijom nego na kojoj je ona. Kao podešavanje stanica na radiu ili tv. Ne možemo želeti biti na stanici gde se pušta ozbiljna muzika a ono dugme postaviti na stanicu gde svira narodna! I šta trebamo uraditi da bi slušali muziku koju želimo? Pomeriti se sa te frekvencije. Jednostavno je, i to svi jako dobro znamo. Jer su nas tome naučili od davnina, još dok smo bili deca...isto tako su nas naučili i mnogim drugim stvarima, postavili nas na određene frekvencije u vezi mnogih životnih oblasti i ako ne promenimo svesno tu frekvenciju, uvek ćemo iznova i iznova slušati muziku koju zapravo niti volimo niti želimo....
Ako se probudila zainteresovanost u vama,obratite mi se, pitajte...
Pitanja uvek otvaraju nove mogućnosti.
I šta je sve moguće?
No comments:
Post a Comment