Surferi svog života

Slušam i čitam u ovo doba kada mnogi rade na buđenju i širenju svesnoti, kod sebe prvo a onda i drugih. Mada zna to da se radi i obrnuto, ima koji bi prvo kod drugih da probude i šire njihovu svesnost a svoju su tek načeli….pa da…

I uglavnom nailazim da  većina govori, verovatno tako i smatra, da je buđenje teško, da je proces koji treba da traje, da ne može preko noći, da se puno treba raditi da bi se postigla svesnost…

I onda mi dođe da se zapitam, a šta ako ne mora sve biti tako? Šta ako je sve ovo samo još nekoliko novih programa, stavova koje ubacujemo i to svesno, u sebe? I onda zaista i tako bude, ne...?

Šta bi bilo kada bi verovali da buđenje nije teško, već naprotiv, prelepo a samim tim i lagano...šta bi bilo kada ne bi verovali u to da je potrebno da prođe puno vremena da bi shvatili šta je svesno uživanje u životu? Šta bi bilo kada bi razmišljali da evo, ja već sada posmatram sebe, ljude oko mene, situacije drugačije nego juče? Čak, zašto ne i pre pola sata? Šta bi bilo kada bi verovali da menjanje stavova i mišljenja koje imamo nije teško, bez obzira koliko godina ih vučemo sa sobom? Nego evo, ja sada biram da ovo više ne vučem sa sobom, zato što mi je dosadilo druženje sa njim?

Posmatram mlade generacije i već sam počela da pričam da sam njihov fan, hahhha....jer ih većinu ne pogađa da moraju kao što su se njihovi roditelji ponašali, da moraju poštovani one koje samo po formi treba da poštuju, a sadržaja u poštovanju tog nekoga ili nečega nema ni u tragovima...posmatram ih i vidim koliko su puni snage i elana, da i mi svi prethodni smo nekada bili, no dok smo se mi dozvolili utisnuti u okvire koje su nam nametnuli da bi bili prihvaćeni (mislim na većinu nas), njima to nije najbitnije, oni bez obraćanja pažnje da to što rade nije put za siguran i stabilan život idu i ne osvrću se....i znate šta je zanimljivo? Nailaze na podrške i potvrde za svoja uverenja. I ne mislim ovde samo na mlade koji se bave motivacijama, mislim i na mlade koji postižu uspehe kao mladi naučnici, sportisti, kao mladi zaposleni u zanatima, u kreiranju novih zanata....šta li ce sve novoga doneti na ovaj svet? Iskreirati ono  što jos sada ne možemo ni zamisliti da mi moglo da postoji....

I da se vratim na lako, teško priču sa početka....

Šta bi bilo kada ne bi pridavali toliki značaj šta trebamo po kojim fazama da odradimo da bi bili svaki dan zadovoljni i sa osmehom?  Nego samo pustimo da budemo...takvi kakvi jesmo sada....i da prihvatimo da smo sada baš ovakvi, možda smoreni, mozda tužni, možda besni, možda zavidni, možda šta god...i da kažemo ok, sada sam ovakav i šta mogu sa ovim? Mogu prihvatiti i umiriti sebe da je ok i ovako ili se boriti sa svim što takva stanja probuđuju uključujući i to da ih teramo od sebe (jer se ne uklapaju u priču o pozitivnom životu) ili da izabaremo da prihvatimo i dozvolimo da samo od sebe prođe kada prođe a za to vreme da se bavimo nečim drugim...najčešće baš iz takvih stanja rađaju se nove životne stvarnosti...

Živeti kvalitetno i svesno svoj život ne znači da nema perioda bez ushićenja i poleta...ne, to znači da ima i dana kada nismo na talasima, već sedimo na obali sa svojom daskom za surfovanje i gledamo i ništa radimo...na izgled...a iznutra, tada je period kada se može biti : telo odmara i priprema za nove letove, tada se rađaju nove ideja za laški način surfovanja, tada se okupljaju novi ljudi sa kojima možemo zajedno surfovat i i ko zna šta sve još, koje se sve nove mogućnosti tada otvaraju...razumete.... ?Ono kako mi posmatramo takve periode određuje na koji ih način prihvatamo i na osnovu naših izbora pogleda na njih, stvaraju se i prilike...za novo surfovanje....na novim talasima...sa novim ljudima...na novim prostorima...

Da li je ovo zaista jednostavno ili teško, izbor je naš...

Eto, malo sam se pitala....

A šta ako je sve ovo samo moja zanimljiva tačka gledišta?

Hehehhee....može biti...no meni je dobro...a kako može još bolje od ovoga?

P.s. bilo bi superiška znati šta vi mislite o ovome svemu...