Tim od kojeg se zidovi protresu

Kakvi su to ljudi oko mene? Kažu da, 5 ljudi sa kojima si svakodnevno u kontaktu predstavljaju zapravo tebe.  

I onda sam se dala razmišljati...o petoro ljudi sa kojima sam ja, SADA, U PRVOJ POLOVINI 2016.godine u kontaktu...

Ako pogledam moju PORODICU, sa kojima sam naravno u kontaktu, vrlo zanimljivo da u svakome od njih ima delova mene... Što sam pametna! Kako i ne bi bilo, kada smo zajedno, pa poprimamo jedni od drugih određene tikove, gestove, ponašanja, reagovanja i tako dalje... I većini je to ok, zapravo, to je normalno!

A ja se dala razmišljati, koliko smo MI zapravo BAŠ MI? Mislim, kakvi bismo bili, da smo zaista ono što jesmo, bez da pokupimo od drugih određene njihove delove? Jel Vam palo na pamet nekada da se upitate?  

Vidite, Access Consciousness, koju predstavlja grupa ljudi (zapravo to “grupa” je dosta fina cifra) koji su po celom svetu, već odavno koriste jednu tehniku, jedan alat, koji se zove Biomimetička Mimikrija. Tu se radi o jednom procesu da prestanemo oponašati bilo koga, iz jednog razloga, a to je da bi mi sami imali VIŠE SLOBODE biti ono što mi uistinu jesmo. E da, čuvena mimikrija....

No, ovo su samo moja razmišljanja...

I onda, počnem razmišljati o ljudima koji nisu moja porodica, ko su oni?

I nailazim na...takve moćne, fenomenalne osobe da mi se celo telo protrese kada pomislim na njih! Moja ekipa sa kojom sarađujem. Gde jedni od drugih učimo, dajući svako od nas ono u čemu je najbolji.

Pre nekoliko godina, sa mojom divnom dusom E. pričali smo i sanjarili o timu ljudi sa kojima ćemo biti okruženi i rekli smo tada: Imaćemo takav tim od kojih će se i zidovi protresti!

Sanjarila sam o tome i čekala da ih upoznam. I povremeno bila otvorena za to a ponekad baš i ne. Znala sam se nekada zatvoriti i sklupčati u svoju ljušturu i biti tamo ubeđena da sam zaštićena od svih mogućih povređivanja. Bilo koje vrste. Hehe...

E. je bila otvorenija i mimo mene je dozvoljavala da joj u život ulaze osobe sa kojima ima tim od kojeg se i zidovi protresu. Gledajući je tokom ovih godina i videći gde je i kako živi, meni dovoljno da joj verujem.

U nekom momentu između mog otvaranja i zatvaranja, osetila sam da sve manje imam potrebu ulaziti u kobojagi moju “odbrambenu” ljušturu. Upoznala sam sebe. Shvatila se i prihvatila se. I bila spremna videti ko su ti ljudi koji će biti moj tim od koje se i zidovi protresu.

Pojavila se A. Divota prava, koliko mi je samo bila potrebna kada je baš trebalo i tu je i dalje. Svakodnevno me izdigne za stepenicu više. Nekada i za nekoliko stepenica odjednom.

Na nekoj stepenici sam upoznala i divnu, divnu M. Konekcija na Čudesa direktna. Nisam znala da postoji zaista, i kako u ovoj realnosti izgleda, samo sam je prizivala....u svojim razmišljanjima, u svojim Čudesnim svakodnevnim pitanjcima... Kada sam je upoznala, potvrdila je odgovor na jedno od Čudesnih pitanjaca “Koje su to beskonačne mogućnosti za koje još ni ne znam da postoje?” Kada vidim šta je već sve za mene uradila, meni i više od dovoljno da joj verujem.

Kada mi se pojavila u životu S. bila sam zatečena zašto je od svih ljudi ovoga sveta odabrala baš mene da mi pomogne popeti se na neke stepenike lakše i radosnije. Penjanje stepenica sa njom je zabavno. Ona zna dobro i put i način. Kada vidim gde je, verujem joj. Meni dovoljno.

B. mi je ušla u život jer sam htela imati oko sebe osobu baš takvu. Koja voli da radi, ma ne voli, koja UŽIVA da radi, ono što ja baš i ne volim a kamoli uživam. A potrebno je, jer stepenica ima još. I baš je fora kada se nekoliko njih preskoče iz jednog zaleta!

I pored ovih petoro ljudi, svakodnevno nailazim na još divnih osoba, međusobno budemo doprinos, na kraće ili duže vreme, ali bez njih, moja REALNOST bi bila siromašnija. I nekako sam sigurna, i njihova bez mene.

ZAŠTO sam sve ovo napisala? I KOME OVO MOŽE DA KORISTI kada mnogi ne znate ni mene a još manje osobe koje su iza početnih slova njihovog imena?

Evo zašto !

- Da i na ovaj način izrazim svoju ZAHVALNOST što jesu baš to što jesu i što su takvi kakvi su, deo baš mog života.

- Da znate, da nekada nisam imala oko sebe osobe sa kojima je život stalno nadahnuće i rast i radost i lakoća. NISU MI SE DESILI PREKO NOĆI, ALI SU SE DESILI!

KADA?

Onda kada sam odbacila svoje odbrambene ljušture i pokazala se takvom kakvom sam, i da mi treba pomoć. Jer neke stvari ne znam kako. Jer neke stvari ne razumem. Jer ne mogu sve sama. Jer mi je nekada teško sa svojim msilima. Jer mi je draže da POKAŽEM svoje”slabosti” nego da se PRETVARAM koliko sam “čvrsta i jaka” ko zemlja.

Hmmm...ko zemlja....zar ta čvrsta i jaka zemlja nije upravo i ta zemlja koja dozvoli da iz njenih pukotina iznikne svakojaki cvetić koji je odlučio da “probije” tu čvrstu zemlju? Valjda zato što zna da će tako zajedno, svet biti lepše mesto za život....

Ljudi dragi, šta ako pokažete svoju ranjivost? Da li ste sigurni da ćete tada biti još više ranjeni? Ili dovoljno sebe ranjavate štiteći se od koječega i kojekoga...

Kako mogu biti doprinos Vašoj realnosti? 

Ko to tamo štrči: želite li biti sretni ili "neko iz mase"?

Moje gostovanje na sajtu Sretna žena - zato što JESAM, i sretna i žena...
Uživanje je BITI SVOJ !
Hvala Danijela Jokić-Vaislay što si me pozvala da budem deo "Arabella - Magazin za sretnu ženu"

 http://www.sretnazena.com/2016/05/ko-to-tamo-strci-zelite-li-biti-sretni.html

Rodila sam se da vjerujem kao većina, toliko slična sa svim ostalima a opet toliko različita od ostalih. Vjerujem da je u tome dostojanstvenost našeg postojanja. Zapravo, jedna od dostojanstvenosti...

Odrastala sam kao i većina, u nekim stvarima i situacijama vrlo slično kao i ostali, a u nekim baš potpuno drugačije. Verujem da je i jedno i drugo ostavilo traga u mom životu. Rekla bih, isto kao i većini nas.

Većina želi da se ne izdvaja iz gomile, pa sam i ja tako htjela. Ne štrčeći. Zlatna sredina, u svemu idealno. Istinito ili ne, sada već znam da to uopšte nije bitno. Bitno je da li smo u toj zlatnoj sredini ili ispod ili iznad nje, MI sami, sretni i zadovoljni i u miru sa sobom.

Štrčala sam jako, na primjer, jer sam bila jedna od rijetkih kojoj su se roditelji razveli, tamo na polovini 70-tih godina prošlog vijeka. Teško sam se sa time mirila, zbog toliko razloga... Ne ulazim sada u detalje, davno bilo, a i nema koristi “u sitna crijevca” prevrtati nešto što je bilo davno. Barem ja tako mislim...

Onda sam štrčala zato što sam vjerovala u ljubav i dobrotu prijatelja, drugara, ma rekla bih svih, više nego ostali. Tako mi se činilo tada. I to me uvijek nekako klepalo po srcu i ranjavalo, rekla bih više nego većinu. Kasnije sam skontala da sam najmanje ja prihvaćala sebe i svoju situaciju i samim tim ni sebe nisam baš nešto voljela. Nisam baš nešto nalazila razloga zašto bih...

Onda sam se pred kraj prošlog vijeka, i ja razvela. Još uvijek sam dosta drugačija u odnosu na okolinu, žene su sklanjale svoje muževe od mene, oženjeni su me saletali, a ja sam tražila sebe... bila sam baš drugačija od većine. Ili barem, što je moja situacija ljubavne priče u braku bila jasno pokazana kakva je. Kasnije su se masovno oko mene razvodili. U tome sam bila u zlatnoj sredini neko vrijeme...

Onda sam ja prije skoro decenije, spojila moj život sa Njegovim, na skroz drugi način od većine, štrčala sam ponovo. Kroz jedno od mojih najtežih perioda u životu, bio je tu, bez da se posebno mješa, samo je tu... sada znam kao podrška, kao neko ko me prihvata i voli takvu kakva sam, kao ruka koja će pridržati kada zatreba, kao neko ko me čuva.. ne posesivno i ne gušeći, lagano, sa povjerenjem u mene, u sebe, u nas...

Ne kažem da nema takvih ljubavi i još možda i većih i ljepših i glamuroznijih, meni je OVO bilo potrebno. 

Da u odnosu na bivšeg partnera, koji mi je (i još uvijek to radi) pokazivao kako ne trebam, On mi pokazuje kako trebam. U međuvremenu smo od ispod minusa (u svemu) napravili solidno stanje (u svemu). Neki i zavide. Meni. I njemu. I nama. 

Štrčala sam i sa svojom bolešću koja mi se odjednom zadesila. Nije bila uobičajena. Mnogo nisam voljela sebe zbog toga. Kada sam se zavoljela (imala sam “sreću”, pa sam imala svoje pomagače u tome) i bolest je prošla. Neuobičajeno za ostale. A ja sam znala da sam sada svoja. 

U međuvremenu sam, za ovih mojih skoro 5 decenija života, naučila da se ljubav ne traži u drugima i drugim mjestima i situacijama, već prije svega u sebi, u svom domu, u svojim situacijama. 

Kada se tu na ovim mjestima pronađe, onda tek sve ima onog pravog smisla zašto smo se jednog dana rodili. 

Zašto smo nekada jako štrčali i bili jako na meti svega što ljubav nije. 

U ljubavi nema štrčiš i ne štrčiš. U ljubavi nema dobar si i nisi. U ljubavi nema ispravno si uradio ili nisi. U ljubavi jednostavno JESI. Jesi ti sam. Jesmo mi svi. I svi smo jedno. Svi smo ljubav.

Ko tu sada zapravo štrči, onaj koji jeste ljubav ili onaj koji nije? Rekla bih, najviše štrči onaj koji nije ono što uistinu jeste. Dok glumatamo i pokušavamo oponašati neke osobe, biti kao oni, mi tada najviše štrčimo. Ali ne u masi, nego u nama samima. Nešto bode i stiska i guši i zapinje i gnječi i svašta nešto u nama, samo zato što Duša naša, naša Anima, prepoznaje da to nije to. 

Bila sam nebrojeno puta u toj ulozi. I bila isto tako nebrojeno puta i u ulozi da sam ja Ja. Znate po čemu ih razlikujem? Po osjećaju. 

Po osjećaju lakoće i mira i zadovoljstva, kada sam ja Ja. U sebi, u duši. Tada sam i veličanstvena i moćna i ne osjećam nikakve prepreke niti kočnice niti granice mogućnosti. Tada osjećam ljubav u sebi, onu pravu, istinsku, izvornu. Koja ne štrči. Koja jeste. Veličanstvena i moćna.

Želim svima Vama da budete ono što jeste, uistinu. Tada će Vas primjetiti i obratiti Vam se osobe za koje ni ne znate da su na istoj planeti kao i Vi. Njihova obraćanja biće u pravcu još većeg rasta onog što ste Vi. I njihovog naravno, zato što su to što jesu. I taj rast će imati za osnovu ljubav i zadovoljstvo i lakoću i sreću i mir. A šta može iz toga da izraste?

86400 svaki dan

Znate li da postoji jedna banka koja vam svakodnevno isporučuje 86400 (pa dadajte valutu po svom izboru)? Svakodnevno. Da trošite na šta i koga hoćete. Svakodnevno. Zvuči li Vam to primamljivo? Verujem da. Velikodušno i od srca, uvek za Vas. Ono što je zanimljivo je, da ima “uslov”: ne možete preneti da sledeći dan ništa, kako i na koga ste potrošili, potrošili ste, prenosa u sledeći dan nema. I ima još nešto: bez najave, jednog dana sve će to prestati. E sad, kada ovo znate, zamislite se i zapitajte šta raditi sa ovim svakodnevnim darom? Da li Vam i dalje zvuči primaljivo? Verujem da.

A da li znate da Vi svi to već svakako svakodnevno dobijate? Da, ta banka se zove Život, a tih 86400 nečega, su sekunde koje svakodnevno dobijate na dar. Već godinama. I dobijaćete ih još svakodnevno, neko vreme...Kako Vam sad to zvuči? Da li sada malo zastanete i zapitate se na šta i kako i koga trošite svoje svakodnevno na dar dobijene sekunde? Verujem da. Barem malo...

Znate, dosta olako shvatamo darove koje dobijamo shvatajući ih zdravo za gotovo. I sa jedne strane jeste tako, jer na to sve zaista imamo pravo. U smislu da imamo pravo i birati šta ćemo i kako i sa kim deliti svoj život. No međutim, da li je i svejedno KAKO ćemo, ŠTA ćemo i SA KIME ? Zato što to, hteli mi to priznati ili ne, ipak sami biramo. I odlučujemo. I ima tu neke veze u kojoj porodici, kojem gradu, kojoj državi, da li potpuno zdravi ili sa nekim nedostatkom, smo rođeni. No, svet je pun primera da ta veza nije nužno i odlučujuća za način daljneg života. Da je odlučujuće ko je šta uradio sa svim situacijima koje je dobio rođenjem.

Hajde malo da čačkamo po onim 86400 svakodnevnih sekundi. Koliko od toga potrošite na SEBE? Koliko poklonite toga za svoje ZDRAVLJE? Koliko toga poklonite na nešto što će OSTATI I POSLE VAS, kada Vam jednog dana banka prekine davanje? Koliko toga dajete onima koji Vam nikada neće moći vratiti?  Koliko na svoje NAJMILIJE? Koliko na svoje PRIJATELJE? Koliko na POSAO? Na koji način dajete sebi? Na koji način drugima?

Kada završite svoj dan, koliko ima što ste dali na nekoga ili nešto što će doneti “kamatu” u vidu dobrog osećaja i zadovoljstva pa se tako ima utisak da je 86400 puno, puno više?

Možda vredi zastati malo i razmisliti o ovome.....

Ja ću Vam reći kako ja trošim svoj svakodnevni dar.

Ne započinjem svesno trošenje bez da se ZAHVALIM što i dalje imam šta trošiti. Da se ZAPITAM kako mogu još bolje i kvalitetnije i kome i kako danas mogu pokloniti više. Vodim računa o svom fizičkom zdravlju - zato vežbam (“Tibetance” svakodnevno i pilates dva puta nedeljno i vozim biciklu svakodnevno, sem zimi...tada hodam). Ne vodim strogo računa šta jedem (zato što trenutno biram tako), ali sve što pojedem jedem sa zahvalnošću koje prenosim do svake ćelije, tako im šaljem poruku da je sve dobro...Pijem puno vode, svaki gutljaj je uz hvala, pa koliko gutljaja toliko hvala. Koristim svakodnevno suplemente (izabrala sam najbolje za sebe), zato što verujem da to mojim ćelijama koristi i da je tako naš odnos radosniji. Kada razgovaram ili kada komuniciram u pisanoj formi, uz to dodam osmeh, jer verujem da je on uvek dobrodošao, i meni i svima oko mene. Verujem da se taj osmeh onda prenosi i dalje.

Svakodnevno svojoj duši dajem nove doze znanja i osećaja koliko je divno već samo postojanje. Mozak je takođe aktivan, bez mojih misli i osećaja ne bi znao šta činiti sa mojim telom. Funkcionišemo zajedno u dogovoru, radimo brisanja i čišćenja i rušenja svega što nam nije lagodno i radimo na što svesnijem odabiru sa čime se družimo. Više puta u toku dana se zaustavim i zahvalim na svemu što imam i na svemu što ću tek imati, uključujući sve divne ljude koje imam i koje ću tek upoznati i pitam se “Kako može bolje od ovoga?”. I koristim Čudesna pitanja za otvaranje novih mogućnosti i izbora za sebe, svoj doprinos, za razvoj posla, za nova posla, za odnos sa svojim telom, za rešavanje situacija koje me zbunjuju, za sve što mi se pojavljuje a za koje želim lagodnije i radosnije rešenje. Ne zadržavam se na burlanju po “problemima” i ulaženju u drame i traume – tražim rešenja na načine koje su za MENE najlakši. I koji mi donose najviše. Koji mi donose mogućnosti uživanja i mogućnosti davanja, biti doprinos u nečijim životima. 

Naravno da kada radim u toku dana, nije uvek da radim samo što volim, ali i u tim radovima gledam da nađem nešto što volim.

 

Svako veče sa svojim čovekom popijemo čašu dobrog vina ili piva – mi to zovemo “naše opuštanje”. Svojoj deci govorim da ih volim. I pokazujem im onako kako znam. Sutra ću to uraditi možda na još bolji način.

Ovakvo trošenje mi donosi svakodnevno puno još toga, i zbog osećaja punoce, ispunjenosti, imam osećaj da Čudesnih sekundi imam više.

Da, mimo ovoga, ima dana kada svoje sekunde potrošim, rekla bih, bacim ih u vazduh. Zato što od svega nabrojanog, nešto više ili manje, izostavim. Zato što mi se desilo nešto ili neko pa sam olako potrošila svoje sekunde. Zato što nisam dovoljno poklonila sebi, drugima, nečemu...možda bi trebalo da mi bude žao, i delom i jeste ponekad, a onda opet shvatim da ništa od toga nije olako bačeno. Jer to bačeno je negde palo, kao seme, iz kojeg će niknuti baš to što će mi pokazivati to što jeste i zašto jeste. Ne krivim sebe, volim sebe i tada, zato što sam to ja. Takva kakva sam, ja sadašnja, a ako budem htela, biću svakodnevno još bolja. A ako ne budem htela, onda je ovo plafon mojih mogućnosti. A i tada ću voleti sebe.

Dozvoljavam da mi odlazi i dolazi sve što ima težnju i želju da dođe i ode. Pitam se KAKO BITI ja svoja, i od toga kako najveći doprinos mogu davati sebi i drugima? Kako u svemu naći radost i sreću i lakoću i mir?

Moja trenutna dešavanja su najbolji pokazatelj načina na koga i kako trošim svakodnevno mojih 86400 sekundi. Niti su bolja niti lepšsa niti lošija. Naredna moja dešavanja će pokazivati jasno moj odnos prema svakodnevnom daru od banke koja se život zove.

Zahvalna na svakom pojedinačnom i na svakoj kamati...

P.s. vrlo rado ću Vam detaljnije približiti kako i na koje načine možete VI kvalitetnije i ispunjenije da trošite svojih 86400. To će biti višestruko dobro, pre svega za Vas, pa za mene, a s obzirom da smo deo sveta, onda i za svet (uključujući i ljude i prirodu).

Darujem Vam od srca dva Čudesna pitanjca da uživate u svemu novome što ce Vam doneti...

-  Što ako smo mnogo veći od svega što smo dosad smatrali da jesmo?

 

- U čemu je moja najveća snaga i znanje koje može da bude doprinos meni i čovečanstvu?

"Najbolja verzija sebe"

Verujem da svi znamo, mnogi nam to savetuju, da budemo “najbolja verzija sebe”.

Nekome to bude i napor. Jer ne uspevaju. Jer se ne osećaju ni kao mlaka verzija najbolje sebe a kamoli baš ta najbolja.

Ima li tu pomoći?

Moje mišljenje je da uvek ima, da sve ima svoje rešenje inače se to nešto ne bi ni pojavilo.

I naravno, izneću svoje mišljenje i gledište o tome, sa namerom da će nekome biti od koristi.

Pre svega, tu izjavu tumačim kao “TRENUTNO najbolja verzija sebe”. Jer je ovog momenta, ma kako to izgledalo, to ipak najbolja verzija nas samih. Kako? Tako što smo svi mi radili ono što smo mislili da je najbolje, i da će dati najviše koristi. Bilo da smo činili iz ljubavi, bilo da smo činili iz straha i briga, za sebe, najbliže, za dom, za prijatelje, za posao, za zdravlje...

Gde smo onda ipak grešili? I šta, ako sve to, ne upada u kategoriju “grešili”? Šta ako nismo nikada grešili? Verujem da je možda teško prihvatiti da nikada nismo grešili, ali šta ako samo malo pokažemo otvorenost i samo makar voljnost da to pogledamo tako?

Da, neke stvari bi sada sigurno drugačije uradili da nam je ova pamet, reći će mnogi. Verovatno bi...Ali šta ako ne bi, ako samo mislimo da bi? Hmmm....

Kada malo izokrenemo situaciju u kojoj se nalazimo i pogledamo sa drugih strana, recimo kao posmatrač sebe i svog života, može se desiti da drugačije vidimo sve. Jeste li probali nekada? Može biti da se i iznenadite.

I hajde sada, da pogledamo šta smo uradili i šta imamo, nalazimo li u tome svemu i nešto što nam je milo i drago srcu? Nešto gde smo ponosni na sebe i svoja dela? Sigurna sam da nalazimo. Ako ne, potrudite se malo više, nije teško. Da li mislite da sve to što sada vidite ne zaslužuje da sami sebe pohvalite, da kažete sebi “bravo pa ti si to ipak uspeo!”? Za početak se zahvalite na tome. Uistinu zahvalite. Zahvalite sa dubokim disanjem i osećajem da ste zaista zahvalni. Iz ove tačke zahvalnosti, osetićete promenu u svom osećaju, u svojoj energiji.... I kada se tu nalazite, sa tom promenjenom energijom, šta možete sada učiniti a što ce doneti promenu u Vama? Da li zaista živite načinom koji je uistinu Vaš? Da li živite ono što Vi uistinu jeste? Ako ne znate ko ste i kakvi ste zaista, zapitajte se, saznajte to! Živeti život koji nismo mi sami, ne donosi sreću i radost. Barem ne dugoročno.

Šta je to u čemu uistinu uživate biti i činiti? Šta je to što Vas iznova i iznova vuče da saznate još više, da imate još više informacija i da možete još više da rastete? Samim tim i “Vaš proizvod” šta god da je to, će biti još kvalitetniji.

I znate, čak i kada ste “negativni”, uvek besni, namćorasti, uvek u kukanju, i tada ste nekome od koristi. Jer tada oni drugi mogu videti kako NIKAKO ne žele biti i živeti iz dana u dan. I pronaći će načine da nikako ne budu takvi! Više ne... I to će biti mnogo dobro za njih. I Vi ste i tu I TAKVI bili od koristi. No, da li zaista želite da živite tako, da koristite drugima tako što će poželeti da ni slučajno ne žive život kao Vi? Ako osećate da je to Vaša misija, nastavite. Ako želite promenu, izvolite, menjajte se, samo napred. Svet je pun onih koji pričaju svoje priče kako su svakodnevno postajali sve bolja i bolja verzija sebe, na različite načine i služeći se različitim tehnikama i metodama. Izaberite onaj koji se Vama čini najbliži. Onaj u kome bi sa uživanjem se družili svaki dan, i uz koje bi menjali sebe i rasli svakodnevno. Isprobajte više različitih ili se držite jedne i radite svakodnevno. Nećete pogrešiti ni u jednom ni u drugom slučaju. Vaš osećaj ličnog zadovoljstva je bitan. U tome se krije misterija postojanja “najbolje verzije sebe”.

I dok se tako menjate svakodnevno i rastete, ne znate ko Vas sa strane posmatra i kome ste Vi, baš takvi kakvi ste, svakodnevna inspiracija i motivacija. I ne znate šta sve može da se iskreira za Vas u interakciji sa onima koji vam se budu pojavljivali u životu i to samo zato što ste ono što jeste. I što se razvijate zato što želite.

Meni lično je ZAHVALNOST i OTVORENOST donela najviše svega dobroga. HVALA TI  i VERUJEM TI – reči koje su poput semenki maslačka odlepršale i dotakle mnoge živote i povezali me sa mnogih divnim ljudima i situacijama i koje su dale najveći uticaj na moju sadašnju najbolju verziju sebe.

I koristim ih i dalje, svakodnevno, po više puta na dan...i dodajem mu još Čudesno pitanjce : Kako može bolje od ovoga?

Ako mislite da Vam mogu biti od koristi, kontaktirajte me. Možda Vam mogu biti od pomoći u kreiranju VAŠE još bolje “najbolje verzije sebe”.

Do tada, zapitajte se, ko sve može OVOG momenta da Vam bude pomoćnik na Vašem putu “najbolje verzije sebe”?

I kada dobijete odgovor, krenite u akciju!

I onda ako želite, pišite o svojim iskustvima. Vrlo je moguće da će to biti od ogromne koristi za druge...

Moja “trenutno najbolja verzija sebe” – sutra će već biti još bolja....