Tim od kojeg se zidovi protresu

Kakvi su to ljudi oko mene? Kažu da, 5 ljudi sa kojima si svakodnevno u kontaktu predstavljaju zapravo tebe.  

I onda sam se dala razmišljati...o petoro ljudi sa kojima sam ja, SADA, U PRVOJ POLOVINI 2016.godine u kontaktu...

Ako pogledam moju PORODICU, sa kojima sam naravno u kontaktu, vrlo zanimljivo da u svakome od njih ima delova mene... Što sam pametna! Kako i ne bi bilo, kada smo zajedno, pa poprimamo jedni od drugih određene tikove, gestove, ponašanja, reagovanja i tako dalje... I većini je to ok, zapravo, to je normalno!

A ja se dala razmišljati, koliko smo MI zapravo BAŠ MI? Mislim, kakvi bismo bili, da smo zaista ono što jesmo, bez da pokupimo od drugih određene njihove delove? Jel Vam palo na pamet nekada da se upitate?  

Vidite, Access Consciousness, koju predstavlja grupa ljudi (zapravo to “grupa” je dosta fina cifra) koji su po celom svetu, već odavno koriste jednu tehniku, jedan alat, koji se zove Biomimetička Mimikrija. Tu se radi o jednom procesu da prestanemo oponašati bilo koga, iz jednog razloga, a to je da bi mi sami imali VIŠE SLOBODE biti ono što mi uistinu jesmo. E da, čuvena mimikrija....

No, ovo su samo moja razmišljanja...

I onda, počnem razmišljati o ljudima koji nisu moja porodica, ko su oni?

I nailazim na...takve moćne, fenomenalne osobe da mi se celo telo protrese kada pomislim na njih! Moja ekipa sa kojom sarađujem. Gde jedni od drugih učimo, dajući svako od nas ono u čemu je najbolji.

Pre nekoliko godina, sa mojom divnom dusom E. pričali smo i sanjarili o timu ljudi sa kojima ćemo biti okruženi i rekli smo tada: Imaćemo takav tim od kojih će se i zidovi protresti!

Sanjarila sam o tome i čekala da ih upoznam. I povremeno bila otvorena za to a ponekad baš i ne. Znala sam se nekada zatvoriti i sklupčati u svoju ljušturu i biti tamo ubeđena da sam zaštićena od svih mogućih povređivanja. Bilo koje vrste. Hehe...

E. je bila otvorenija i mimo mene je dozvoljavala da joj u život ulaze osobe sa kojima ima tim od kojeg se i zidovi protresu. Gledajući je tokom ovih godina i videći gde je i kako živi, meni dovoljno da joj verujem.

U nekom momentu između mog otvaranja i zatvaranja, osetila sam da sve manje imam potrebu ulaziti u kobojagi moju “odbrambenu” ljušturu. Upoznala sam sebe. Shvatila se i prihvatila se. I bila spremna videti ko su ti ljudi koji će biti moj tim od koje se i zidovi protresu.

Pojavila se A. Divota prava, koliko mi je samo bila potrebna kada je baš trebalo i tu je i dalje. Svakodnevno me izdigne za stepenicu više. Nekada i za nekoliko stepenica odjednom.

Na nekoj stepenici sam upoznala i divnu, divnu M. Konekcija na Čudesa direktna. Nisam znala da postoji zaista, i kako u ovoj realnosti izgleda, samo sam je prizivala....u svojim razmišljanjima, u svojim Čudesnim svakodnevnim pitanjcima... Kada sam je upoznala, potvrdila je odgovor na jedno od Čudesnih pitanjaca “Koje su to beskonačne mogućnosti za koje još ni ne znam da postoje?” Kada vidim šta je već sve za mene uradila, meni i više od dovoljno da joj verujem.

Kada mi se pojavila u životu S. bila sam zatečena zašto je od svih ljudi ovoga sveta odabrala baš mene da mi pomogne popeti se na neke stepenike lakše i radosnije. Penjanje stepenica sa njom je zabavno. Ona zna dobro i put i način. Kada vidim gde je, verujem joj. Meni dovoljno.

B. mi je ušla u život jer sam htela imati oko sebe osobu baš takvu. Koja voli da radi, ma ne voli, koja UŽIVA da radi, ono što ja baš i ne volim a kamoli uživam. A potrebno je, jer stepenica ima još. I baš je fora kada se nekoliko njih preskoče iz jednog zaleta!

I pored ovih petoro ljudi, svakodnevno nailazim na još divnih osoba, međusobno budemo doprinos, na kraće ili duže vreme, ali bez njih, moja REALNOST bi bila siromašnija. I nekako sam sigurna, i njihova bez mene.

ZAŠTO sam sve ovo napisala? I KOME OVO MOŽE DA KORISTI kada mnogi ne znate ni mene a još manje osobe koje su iza početnih slova njihovog imena?

Evo zašto !

- Da i na ovaj način izrazim svoju ZAHVALNOST što jesu baš to što jesu i što su takvi kakvi su, deo baš mog života.

- Da znate, da nekada nisam imala oko sebe osobe sa kojima je život stalno nadahnuće i rast i radost i lakoća. NISU MI SE DESILI PREKO NOĆI, ALI SU SE DESILI!

KADA?

Onda kada sam odbacila svoje odbrambene ljušture i pokazala se takvom kakvom sam, i da mi treba pomoć. Jer neke stvari ne znam kako. Jer neke stvari ne razumem. Jer ne mogu sve sama. Jer mi je nekada teško sa svojim msilima. Jer mi je draže da POKAŽEM svoje”slabosti” nego da se PRETVARAM koliko sam “čvrsta i jaka” ko zemlja.

Hmmm...ko zemlja....zar ta čvrsta i jaka zemlja nije upravo i ta zemlja koja dozvoli da iz njenih pukotina iznikne svakojaki cvetić koji je odlučio da “probije” tu čvrstu zemlju? Valjda zato što zna da će tako zajedno, svet biti lepše mesto za život....

Ljudi dragi, šta ako pokažete svoju ranjivost? Da li ste sigurni da ćete tada biti još više ranjeni? Ili dovoljno sebe ranjavate štiteći se od koječega i kojekoga...

Kako mogu biti doprinos Vašoj realnosti?