Kako svet postaje bolje mesto

Znate ono, na sve strane se sad čita i spominje koliko smo bitan deo na ovoj planeti i kako da nas nema, ovaj svet ne bi bio isti…

Šta bi bilo da nema, na primer, mene….

Moji mama i tata se ne bi mnogo radovali onog zimskog jutra pre skoro pola veka, kada sam se rodila, i ne samo oni, već ni bliza familija a ni njihovi prijatelji.

Što je naravno, logično.

Međutim, njihovo radovanje je kao energija radosti otišla i u druge pravce i smerove, nije se zaustavila samo u našoj sobi ili ajmo malo šire, našem dvorištu. Otišla je prema njihovim prijateljima, komšijama koji su onda preneli na svoje prijatelje i komšije i tako dalje… 

Ne mislim da su se svi radovali što sam se ja rodila, mislim da se prenela energija radosti i dalje je svako ko se konektovao na tu energiju bio radostan zbog svojih razloga. A i ako nije imao razlog, možda je samo osetio pirkanje energije radosti i radovao se bez razloga… Samo zato što se konektovao na radost… I onda iz tog konektovanja se rodio i razlog …

Da čudno je kako je to poređano…

Da nije bilo takvog tog zimskog jutra od pre skoro pola veka, ja danas ne bih mogla da budem doprinos da se jedno divno biće konektuje na energiju radosti.  Jedno divno biće koje je samo trebalo podsetiti koliko je zapravo moćna i šta sve može. I da se energija koja se nekim čudima povukla ne znamo gde, može samo jednostavnim izborom vratiti iz ne znamo odakle u nju. I da u tom procesu je najbitnije da ona to želi, da ona to bira da bude tako.

I tako, kada se konektujemo na energiju Čudesa, i svesno biramo da budemo na nju konektovani, onada se Čudesa iz sekunde u sekundu pokazuju. Budemo li otvoreni da ih primetimo, vidimo i primimo, postajemo izvor čudesne energije koja se onda prenosi u svim smerovima i pravcima po našoj planeti i dotiče ljude koji jesu spremni da je primete vide i prime, koji onda dalje to prenose drugim ljudima koji su spremni...i tako dalje….

Tako svet postaje bolje mesto za sve nas.

A sve je krenulo od mene.

A sve kreće od Vas…

Zahvalna Access Consciousness zato što : Osnažuje ljude kako bi znaju da znaju!

slike preuzete ovde

astrotarot.com.hr

tinkturedrsulca.com

Mali trikovi za prevladavanje svakodnevnog stresa

U gostima na sajtu www.sretnazena.com 

Nekada se znamo osjećati kao sijalica koja je pregorjela. Koja je bila toliko puta paljena i gašena i ostavljana da gori da se toliko užari da već taman da dođe do pucanja, naiđe nekim čudom neki odmor… I ohladimo se malo, opustimo svoje nategnute ži(v)ce i postavimo u stav “spreman”. I tako u krug. Dok ne pregorimo. Mislim i sijalica i mi sami. 

Ostatak teksta možete pročitati na
http://www.sretnazena.com/2016/07/mali-trikovi-za-prevladavanje.html

Snovi jedne daske za peglanje

Drvo je u početku bilo tanušno i mnogo mlado. Puno entuzijazma pružalo se svaki dan sve više prema gore, osećajući da sve dolazi odatle, protiče kroz njega i odlazi u zemlju. Osećalo je taj prirodni tok energije. Vremenom su mu dolazili razni pritisci, duvali neki za njega mnogo jaki vetrovi, nekada je bilo više nego pretoplo, nekada više premokro, nekada premalo toplo, nekada premalo mokro, nekada pravo blagostanje oko sebe. I neka druga drveća su rasla kraj njega, nekada ga zaklanjali više nego mu je to bilo prirodno, mada je osećao da je to zaklanjanje zapravo njihova briga za njega.

Drvo je vremenom iz dana u dan sve više napredovalo i sve više jačalo. Počelo je dobijati obrise pravog moćnog drveta. Videlo se da će biti doprinos ovoj planeti i njenim stanovnicima. Na razne načine. Zapravo, svako oko njega je video razne načine kako bi to drvo bilo doprinos svima. 

Svako iz svog nekog osećaja, iz svojih uverenja, gledajući kroz svoje filtere stavova i mišljenja i iskustava. Što svojih ličnih, što tuđih.

A drvo je raslo i videlo sebe ne statičnog i nepokretnog, prikovanog za zemlju suviše jakim vezama. Videlo je sebe slobodnog, neustrašivog, kako putuje po svetu, kopnom i kako juriša na talasima svetskih okeana i mora. Kako ga svakodnevno maze i lickaju i drže u zagrljaju, kako se ponose sa njime, kako je prisutan u radosti, veselju, uzbuđenjima, kako se druži sa ljudima koji su slobodnih umova i srca i duša, zaljubljenih u svet, u život.

I svuda bi svakome prenosio priču o svojim korenima, odakle je potekao i ko ga je sve branio i čuvao.

Svaka njegova ćelija je bila u ovoj priči.

Onda su jednoga dana krenule priče da ce doći neki koji će ga naučiti kakav je zapravo život i da život nisu sanjarenja o slobodnom, radosnom, uzbuđujućem svakom danu, jer gde ima takvih ljudi koji će sa njim činiti i živeti tako. I da će da istrune negde sam, odbačen od svih.

I da je bolje za njega da smisli šta bi mogao da bude, ako već želi da se mrdne sa svog mesta, nešto što će biti “nešto redovno”.

I postade daska za peglanje.

Nije da ga ne nose sa sobom, nije da ga ne maze, nije da nije koristan za svet i čovečanstvo…I voli kada vidi svoje drage osobe da su lepi i sretni i da tu ima i njegovog doprinosa. I zna da je koristan. I trudi se da divnoj duši koja se najviše druži sa njim bude što lakši za druženje, pa se vrlo često sam namesti i postavi u najudobniji položaj za druženje. I dotle je i sretan. No, uvek ga rastuži da se zapravo obraduju kada se više ne druže sa njim i kada ga sa uzdahom olakšanja sklone u ćošak neke prostorije da nikome ne smeta….

I onda, kada se nađe sam sa sobom, čezne i razmišlja o svim onim moćnim, ogromnim talasima i ljudima sa ogromnim osmesima i punih uzbuđenja i životne radosti, kako zajedno lepršaju u životnom zanosu slobode.

I PITA SE…

Kako napuniti svoje baterije u prirodi?

Insert iz mog teksta napisanog 07.jula 2016.

"Kada  odbacimo sve izgovore o svakodnevnoj borbi za svakodnevne životne obaveze, kada odbacimo vjerovanje da samo mi možemo uraditi sve poslove koje radimo, kada odbacimo gomilu uvjerenja koja nas toliko ograničavaju u životu da nas bukvalno guše, kada promijenimo odnos prema sebi i svojim svakodnevnim potrebama koji su nam zaista prioritet – šta onda ostaje?"

Ostatak se nalazi ovde

http://www.sretnazena.com/2016/07/kako-napuniti-svoje-baterije-u-prirodi.html

Budite dobri prema sebi

Budite dobri prema sebi.

Verujem da kada je počelo da se kolektivno širi ova izjava, (možda nekada čak i molba) da je većina bila zbunjena.

Jedni zato što im je normalno i podrazumevano da se treba biti dobar prema sebi, a drugi zato što im je normalno i podrazumevano da se treba svima oko sebe ugoditi, a da biti dobar prema sebi…Zar nije zadatak drugih ljudi da budu dobri prema nama? 

I tako su zbunjeni  svako na svoj način, neki nastavili biti isto što i do tada, ili sada, (mnogi još uvek ne znaju da treba biti dobar prema sebi) ili su neki shvatili poruku i potpuno svesni (ne više zbunjeni) krenuli putem koji se zove - biti dobar prema sebi.

Načina kako to biti, ima veoma mnogo, ali suština je da svakako  “Svi putevi vode u Rim”, što znači, ići putem koji je svakome od nas najbliskiji.

ČITATI knjige koje su pune afirmacija, koje su pune mudrih priča i mudrih poruka tih priča, knjige koje podižu svesnost o svojoj moćnosti i veličanstvenosti i unikatnosti i razloga postojanja na baš ovoj planeti.

MEDITIRATI, svakodnevno, više minuta, više puta, u određeno vreme…kako god - bitno je da se bude sam sa sobom i svojim telom i svojom dušom. Potrebno je to za opstanak čoveka.

EDUCIRATI SE  i PRIMENJIVATI ono što se čulo, pročitalo, videlo i primenjivati to. Testirati da bi imali svoj lični stav i mišljenje o funkcionalnosti metoda i tehnika, a ne ponavljati tuđe priče. Jer to su i tuđa iskustva. Ne važi uvek da su nam tuđa iskustva dovoljna da bi znali šta i kako sa sobom. Da, treba poslušati šta drugi kažu, i o padu i o letu, ali i svako treba imati svoje padove i svoje letove. A vremenom se nauči kako sa padovima i letovima balansirati da budu korisni. Mada uvek jesu, samo nedostaje svesnost o njihovoj korisnosti.

Priroda sa svim svojim prirodnim Čudesima postoji da bi nama bilo prirodno biti na ovoj planeti. Primetimo to i uživajmo u svim lepotama koja su nam data. I opet svako na svoj način, kroz uređenje svoje terase, svoje bašte, svog dvorišta, kroz putovanja na sela, salaše, divljine, netaknute prostore ili kroz plaže i palme i uređene turističke kutke. Sve je divota.

Pronađite muziku koja vam prija i slušajte je. Prijatan osećj za uši istovremeno je blagotvorno i za telo i um i dušu. Biće vam zahvalni za taj osećaj. Ako ste otvoreni primetiti, iznenadićete se kako vam se sve mogu zahvaliti.

Budite dobri prema sebi, SLUŠAJTE svoje telo koje poručuje svojim načinom komunikacije da li je zadovoljno brigom ili nije. Ne brigom samo za sebe kao telo, nego brigom za vas kompletno, kao telo, um i duš. HRANITE SE onim što vam prija, ODMARAJTE kada osetite potrebu za odmorom (i dve minute zatvorenih očiju u toaletu nekada ima neverovatne učinke) , OSLUŠKUJTE I PRIMAJTE DIVOTU u sebe a što nije, ne dozvolite da dođe do vas ili ako i dođe, samo propustite - kako došlo tako neka i ode. POKAŽITE LJUBAV prema osobama ili aktivnostima – ljubav prema drugima ili nečemu je zapravo naš lični osećaj zadovoljstva kada smo u blizini osobe ili nečega (čak i u mislima…). Koristimo to što češće, efekti za nas su iznenađujući…

 slika preuzeta ovde  razbibriga.net

Pronađite svoje načine kako biti dobar prema sebi.

A univerzalno dobar metod za svakoga je čuvena krivudava linija koja nam se nalazi ispod nosa – naučimo baratati sa njom da češće njeni uglovi gledaju prema našim očima.

Svi volimo biti u blizini osoba koji imaju energiju koja je spoj mira, zadovoljstva, mudrosti, radosti, sreće, uspeha – a to su sve osobe koji su dobri prema sebi.

Da nisu, ne bi mogli biti ni prema drugima.

Otvorena vrata pred nama - proći ili odustati?

Danas se na sve strane čuje da uvek imamo izbora. Da su pred nama uvek neka VRATA, koja su tu zbog nas. Neka su zatvorena, ali ne i zaključana, samo im treba prići i otvoriti. Neka su širom otvorena i samo trebamo proći kroz njih.

I to je zaista tako.

Međutim, da li vam se nekada desilo da ste zaista videli vrata pred vama, otvorena, ušli kroz nju i krenuli putem koji vam se pruža, i onda nakon određenog dela pređenog puta, osetili da se ne osećate dobro? Da vam je teško ići tim putem, iza tih vrata? Bez obzira što se na početku nije činilo tako? Što je na početku bilo čudesno-neverovatno-divno?

Verujem da se to svima nama desilo.

Pitam se, šta smo tada uradili? Nastavili dalje? Stali i ukopali se? Okrenuli se nazad?

Hmmm…verujem da su sve ove i ko zna još koje kombinacije bile iskorištene.

I kakvi su rezultati?

Znam lično osebe koju su jednog dana izabrali jedna otvorena vrata i od kada su prosli kroz nju, idi i ne okreću se nazad, ne vraćaju se. I tim putem, na kojem ima i kamenčića i stena i cveća i mekane trave, stižu sretni i radosni i zadovoljni i u miru i skladu sa sobom.

Znam i takve osobe lično, koji jednom kada su prošli kroz određena otvorena vrata ne vraćaju se i niti dovode u pitanje da li se trebaju vratiti. Bez obzira što im je taj put toliko kamenit i stenovit sa toliko malo mekane trave i cveća, da na tom putu stradaju. Bukvalno.

I znam lično osobe, koje iza svojih otvorenih vrata koji su izabrali, u nekom momentu ostanu zakopani na jednom mestu, mada je oko njih i stena i cveća, ali iz nekog razloga, ostaju bez volje ići dalje napred. I tu ostanu zarobljeni. Zauvek.

I šta je onda ispravno? Za svakoga od nas? KOJI JE UNIVERZALNI RECEPT ZA SREĆU I ZADOVOLJSTVO I MIR U DUŠI?

Rekla bih da ga nema.

Ja to vidim ovako. Uvek su pred nama određeni broj otvorenih vrata. Široko otvorena  ili pritvorena, tu su baš za nas. I uvek izaberemo po nekom kriterijumu koja ćemo izabrati. Nekada biramo osećajem, nekada umom, nekada zato što smo poslušali druge ili što smo krenuli za drugima.

U čemu je “kvaka”?

Rekla bih u tome, da kada izaberemo jedna i krenemo putem koji se pruža pred nama, to NE MORA DA BUDE ZAUVEK. Verujem da se na tom putu uvek nađu ponovo neka druga otvorena vrata za nas, odnosno za naš izbor. Verujem da čak i otvorena vrata kroz koja smo prošli ostaju i dalje otvorena, što znači da se možemo vratiti nazad, i izabrati neka druga. I verujem da to nije znak da smo nesigurni, neodlučni i šta sve drugo “ne…” . Verujem da je u pitanju naša SVESNOST. Svesnost da ako se moj izbor  meni pokaže kao nelagan, neradostan, neispunjavajući, da postanem svesna toga i da svesno donesem odluku da to menjam. SVESNO. I da uvek imam pravo na nove izbore.

Ne, ne mislim ovde o tome, da se traga za otvorenim vratima iza koga je životni put koji je uvek lagodan i radostan i koji ima samo cveće i mekanu travu bez kamenčica i stena. Mislim na to, da nije svaki kamen i stena jednaka teskoća za svakog od nas. Kao ni svako cveće jednako dobro i lepo i mirišljavo za svakoga od nas.

Šta je lako ili teško za svakog  pojedinca, to je lako ili teško za svakog pojedinca posebno. I nekad ono što je za nekoga užasan napor i što ni za kakve nagrade ne bi radili, za nekoga je ispunjenost, izazov, pokretač, motivacija…

I niko nije niti dobar niti loš, svi smo posebno divni i Čudesni takvi kakvi jesmo, bez nas takvih, svet bi bio siromašniji. Kvalitativno siromašniji.

Pronađimo otvorena vrata iza kojih je životni put u kojem se osećamo kao doprinos svetu i čovecanstvu.

Ako nemamo taj osećaj, birajmo druga otvorena vrata.

Ne, nije to naša slabost, već naprotiv, naša snaga i naša svesnost šta sve možemo samo zato što smo jednog momenta odlučili biti baš u ovom telu i hodati baš ovom planetom.

Izaberite Život koji volite :)

I da, sve je ovo samo moja zanimljiva tačka gledišta.

A koja je vaša?

slika preuzeta ovde openingofdoors.wordpress.com

i ovde wallpapercave.com