Kako zavoljeti svoje tijelo?

Posmatrala sam ove godine na moru žene. I njihova tela. Različitih godina i različitih izgleda.

Videla sam ženu dosta punačku i godina otprilike četrdesetak, kako leži na ležaljci i kako joj njen partner, sa nežnošću i uživanjem maže kremu za sunčanje. Po leđima, po nogama, pa sa prednje strane, svugde gde je koža slobodna, gde nema kupaćeg kostima. Nisam primetila na njegovom licu i energiji kojom je zračio da mu nije bilo prijatno. Čak naprotiv. Sigurna sam da je na plaži bilo onih koji su imali podsmešljiv komentar na njegovu partnerku. 

Također, dve-tri ležaljke dalje, prelepa i po svim pravilima zgodnog tela sadašnjice, mlada preplanula devojka, koju njen partner sa uživanjem maže kremom za sunčanje. Po leđima, nogama i sa prednje strane, svugde gde je koža slobodna, gde nema kupaćeg kostima. Bilo je očigledno koliko uživa u tome. Sigurna sam da je na plaži bilo onih koji bi voleli da su na njegovom mestu.

Jedna bakica za lakše kretanje koristi štap. Koristi ga i na plaži. Da bi uživala i u hodanju u moru, ušla je u vodu sa štapom. Videlo se da joj je bitno da iskoristi sve načine da bi uživala. Sigurna sam da je na plaži bilo svakakvih komentara na “štapom u more”.

Na plaži gde smo mi boravili, samo jedna žena je bila u toplesu. I po pravilima lepog ženskog tela sadašnjice, nije bila po tim merilima. Ipak je slobodno stajala, u nekim momentima leđima okrenuta moru a spreda prema svima na plaži i tako razgovarala sa svojim prijateljima. Sigurna sam da je na plaži bilo onih koji su uživali u pogledu na nju i onih kojima se nije svideo to što vide.

I posmatrala sam i ostala žene. I u svakoj od njih videla onu lepota koju ima samim tim sto je žena. Svaka od tih ženskih tela imalo je svoju priču. Životnu. Bez obzira na godine. Jer njihova tela su spoljašnjost koja slikovito prikazuje njihov način razmišljanja, njihove stavove, njihove blokade, njihove strahove, njihove ljubavi, njihove doze dozvoljenog uživanja u sebi, u životu koji imaju.

Pomislila sam koliko li samo prosuđivanja ima svaka žena. Bilo da je po pravilima lepog izgleda ili ne. Koliko prosuđivanja ima svaka od nas prema sebi, prema svom telu, prema onome kakve smo a kakve bi trebale biti po nekim pravilima okoline u kojoj živimo.

Koliko prosuđivanja ima okolina na nas, bilo da smo potpuno u skladu sa opšteprihvaćenim pravilima lepote ili da smo potpuno suprotno od njih.  

I dođem do toga, da mi žene sebi pravimo toliko neugode i neudobnosti i neprihvatanja same sebe, a kada bi sve to odbacili i uvideli koliko smo divna bića, koliko smo sjaj na ovoj planeti, kako smo dobili naša divna tela da bi mogli hodati ovom planetom i da zapravo, svoje telo, oblikujemo same. I da ako smo ga “preoblikovale” da ga možemo same dovesti u oblik koji nam je svidljiv. Za početak samim prestankom gledanja na svoje telo kao nešto što je ružno i neprivlačno i neudobno.

Drage žene, dobile smo tela jer bez njih ne možemo živeti ovde, zato, cenimo ga i volimo i uvažavajmo, pričajmo sa njim, komunicirajmo preko svih čula sa njim, pomazimo ga, ugodimo mu i onda posmatrajmo njegov odgovor.

Može biti da bude vrlo zanimljivih iznenađenja.

Ovo svako od nas može i sama,  a ako zatreba pomoć, potražimo nekoga ko nam može biti od koristi.

P.s. Ako ne znamo koga bi potražili, upitajmo svoje telo ko je ta osoba koja bi bila negujuća za nju…



tekst objavljen ovde http://www.sretnazena.com/2016/09/kako-zavoljeti-svoje-tijelo.html