Ako znamo da komfor znači udobnost, onda i naša zona komfora znači da je to naše udobno mesto, prostor, stanje. I kao i svako drugo mesto i prostor i stanje kojim smo okruženi, sami smo ga uredili. Po svojim ukusima, merilima vrednosti, stavovima. I tako onda svi zapravo živimo u svojoj zoni komfora.
Do pre desetak godina, nije ta zona ni bila toliko predmet rasprava, priča, govora, knjiga, edukacija – uzimalo se manje-više kao nešto prirodno. Pa smo ga manje-više tako i živeli.
Od kada se velika pažnja posvećuje tom fenomenu zona komfora, najveći deo cele te priče se odnosi na izlazak iz nje. Parole izađi iz svoje zone komfora su postale toliko uobičajene, srećemo ih na sve strane i iz različitih izvora, i kao što biva sa svime, tako i parola izađi iz svoje zone komfora, neke pošteno tresne i drmne i očitavi i pokrene, neki ostanu potpuno neutralni a neki se unervoze, uspaniče, upetljaju jer osećaju da bi trebalo nešto a ne znaju ili nemaju petlje, vere, odluke da to nešto i urade.
A zona ko zona, lepo ušuškana, sve više mami svog drugara da se i dalje druže, jer šta bi ona jadna ako je drugar napusti. Taj svoj strah pokazuje na sve moguće načine, od lažnog predstavljanja udobnosti do potpunog izvrtanja iz sebe i dovođenja do još veće zbunjenosti svog drugara. I tako zona i drugar nastavljaju i dalje svoje druženje.
Oni drugi slučajevi, gde tresnuti i očitavljeni, osvešćeni drugar, jednostavno samo okrene leđa svojoj zoni, ode ne okrećući se i ostavljajući svoje datadašnje komforno utočište, postaju primer kako izaći iz svoje zone.
Naravno, funkcioniše kod ostalih kada i ostali zanju zašto bi uopšte i napuštali svoje zone. Koliko su zaista komforne, je stvar ukusa i diskutabilno je…
Naravno, funkcioniše kod ostalih kada i ostali zanju zašto bi uopšte i napuštali svoje zone. Koliko su zaista komforne, je stvar ukusa i diskutabilno je…
Predlažem da proverite svoju zonu da li vam je zaista komforna. Pogledajte je i ako nailazite da Vas negde žulja, steže, bode, stiska, tamo Vam onda nije komforno. Možda nije potrebno u potpunosti menjati zonu, možda je dovoljno da iz pravaca odakle dolaze bilo kakvi nelagodni osećaji, to ili otklonite ili izbacite ili popravite, zalečite… I šta ako će te sitnije promene Vaše zone, učiniti da se lagano i jednostavno i skoro samo od sebe i ostatak Vaše zone transformiše u zaista udobnost, gde se osećate baš komforno?
Nekada je krpljenje oštećenih mesta zone puno komplikovanije i mukotrpnije nego lepo se podići i otići iz nje i napraviti novu, potpuno novu i drugačiju zonu za naš život. Mislite da to nije lakše? Probali ste pa znate?
Ljudi dragi, naša zona komfora je naša zona. Namestimo je onako kako je nama udobno. Koliko će to drugi odobravati i prihvatati ili ne, nije naša priča. Naša priča je da znamo da nam zona treba biti udobna i da se u njoj dobro osećamo i da kada se taj osećaj izgubi, da znamo da su promene zone moguće i čak i prirodne. I da znamo da i najudobnija komforna zona koju smo u nekom momentu napravili sebi, neće do kraja života biti udobna. Jer se mi menjamo, rastemo, širimo se, menjamo prostor koji zauzimamo i samim tim i zona treba da bude u skladu sa nama. I taj osećaj da zauzimamo više i drugačije proctor, i da smo neka drugačija energija, koja drugačije živi, menja i svoju zonu komfora.
Kada se to oseti, dozvolimo da se zona promeni, nemojmo je zadržavati. Zona je isto tako kao i mi, energija, a energija teži pokretu.
Kada se to oseti, dozvolimo da se zona promeni, nemojmo je zadržavati. Zona je isto tako kao i mi, energija, a energija teži pokretu.
Dozvolimo zoni sa kojom smo se družili neko vreme, da se sama transformiše u nešto puno korisnije. Nemojmo joj stajati na putu. Maknimo se. A tek što će nama biti dobro tada?
No comments:
Post a Comment