Ne mijenjajte partnera, već ga bolje upoznajte!

Rodili smo se iz ljubavi. Da, znam da će neko reći da se ne rađaju sva deca tako da se mama i tata vole i da sa ljubavlju čekaju svoje dete. Mislim na drugačiju ljubav. Mislim da se svi rađamo iz ljubavi prema životu. Svom životu.

I kasnije, svih godina, budimo se iz istog razloga. Iz ljubavi prema svom životu. Da nije tako, ne bi se više probudili, i kada jednog dana se ipak ne probudimo, biće to zato što smo izabrali drugu ljubav.

Ne, ne prema smrti. Prema drugim izazovima, u nekom drugom obliku, u nekom drugom telu.

Vreme između te dve ljubavi, je vreme koje živimo u ovoj dimenziji, u ovom telu. U tom vremenu, svi mi iskazujemo ljubav, neprekidno. Prema sebi, prema drugima.

No, razlikujemo se u načinima na koji to činimo.

Mada zvuči čudno, iz ljubavi prema sebi, neko odluči da je iskazuje tako što će više obraćati pažnju šta drugi žele i misle, nego šta njemu/njoj zaista prija. Pa će dozvoliti čak i fizičko, psihičko ponižavanje. Neki će dozvoliti biti bolesni. Neshvaćeni. Odbačeni.

Na različite načine ćemo pokazivati svoju ljubav prema nekome ili nečemu. Stalno se brinuti nad nekim, nečim, biti u strahu nad njima, iskazivati svoju ljubav rečima, dodirom, uslugama, poklonima…

Na različite načine ćemo tražiti, dozvoliti i primati ljubav od drugih. Bićemo različiti i u pogledu količina. 

I svi ovi načini davanja i primanja ljubavi se mogu menjati. Možda polagano, vremenom. Možda jednostavno, u nekom momentu, samom odlukom, izborom. Zato što u nekom momentu osetimo da može biti i drugačija i da bi nam ti načini više prijali. 

Ljubav, moćni izvor i razlog života, mnogi oduvek žele definisati. Pa, ma kako to lepo sročili i dalje ostaje nepotpuna definicija. 

A osećam da je i ona, kao sve drugo, tako jednostavna. 

Ona ima želju da postoji i da slobodno živi. Da je ne uslovljavaju, da je ne stiskaju, da je ne ograničavaju. Ni prostorno, ni formalnostima. Da je previše ne tumače. Ljubav želi da bude među nama, slobodna u svojoj Čudesnoj moći. Ne da nas ispunjava ili ispražnjava, ona nema zapreminu, ona je svugde. Na različite načine. Trebamo je videti, primetiti a ona će nam stalno, na razne načine skretati pažnju da je vidimo. 

 

Život će nam biti lepši i radosniji kada je budemo videli svugde, u svemu i u svakome.

Kao, kada partner sa Vama ide na koncert koji je u gradu udaljen 200 km a pri tome uopste ne voli tog izvođača, ali ga zato Vi volite…

Nije uvek neophodno promeniti partnera zato što ne osećate njegovu/njenu ljubav prema Vama na način koji bi Vi to hteli. Može biti da je ona itekako prisutna, samo na način na koji to Vaš partner ume pokazati.

Dobro je onda porazgovarati sa njim/njom i reći jedno drugom svoje želje. Može biti da ćete se vrlo prijatno iznenaditi oboje, kada shvatite koliko je ljubav zaista prisutna, samo je ne vidite.

A ako posle takvog razgovora, shvatite da Vama ne prijaju njegovi/njeni načini, budite toliko slobodni da pustite svog partnera i sebe i oboje potrazite druge osobe.

Iz ljubavi prema sebi i partneru.

Budite isto tako slobodni da potražite pomoć za Vaš bolji ljubavni odnos. 

Iz ljubavi prema ljubavi…

text objavljen na http://www.sretnazena.com/2017/02/ne-mijenjajte-partnera-vec-ga-bolje.html

Istinita priča jedne posebne grane orhideje

Ovo je priča o jednoj posebnoj grani orhideje.

Otišla sam u cvećaru da kupim cveće za poklon jednoj devojci za njen 18. rođendan.

Skoro uvek idem u tu cvećaru, jer mi se dopada njihova ponuda i sam ambijent.

Ušla sam unutra, tamo je jedan mladi momak cvećarki objašnjavao šta želi.

Cvećarka je držala granu orhideje i sa izuzetnim zanimanjem gledala u njega. Rekla mu je cenu, čekajući njegovu reakciju. Cena je bila…pa…relativna. Za mladog momka - osetila sam da njemu nije bila bitna cena. Bila je bitna namera koju je orhideja trebala učiniti još posebnijom.

Ta predivna grana predivne orhideje. Zapravo….samo njen sam vrh…

Na opšte čuđenje cvećarke, momak je zatražio da odseče sam vrh te grane, koja je bila kruna cele biljke, cela poveća šaka predivnih latica orhideje. Prava divota kreacije prirode.

Da, razumeo je da je to zaista šteta što se tiče grane, ali ona tako cela nije mogla da stane u unutrašnji džep njegovog kaputa. A bilo je namenjeno da tamo stane, da u određenom momentu elegantno izvuče iz džepa i pokloni je uz naklon. Pokazao nam je kako će to izgledati...Osetila sam svu bitnost ne samo tog nekog budućeg momenta, nego i ovog sadašnjeg a i prethodnih koji su prethodili sadašnjem. I koji će graditi i buduće momente.

Uz ćaskanje nas troje  i odsecanje vrha grane i plaćanje, prokomentarila sam nešto u dva navrata, što mu se dopalo jer mi je pružio ruku u vidu petaka, koji sam prihvatila naravno… Bio je zadivljeno zaljubljeno uzbuđen, ja sam osetila tu energiju i prigrlila je… Razumeli smo se…

Odsečen predivan vrh orhideje je stavio u svoj unutrašnji džep kaputa, platio cenu cele grane, uzeo elegantno ostatak grane, okrenuo se prema meni, nasmešio, pružio ruku u znak zahvalnosti i podrške i predao mi granu. Celu granu predivnih cvetova orhideje sa odsečenim vrhom.

Nisam ni tren razmišljala da li je ok da je ja dobijem, znala sam da jeste. Zbog njega. Zbog toga što sam ga razumela. Zbog momenta koji mu je sve bliže. Uspela sam nekako pored    “hvalaa…” složiti rečenicu u mom stilu, na šta se nasmejao, zahvalio i istrčao napolje… U susret koji je njemu toliko bitan da mu nije bila bitna ni cena cveta ni šteta odsecanja dela grane.

Cvećarka je bila vidno iznenađena celom scenom, od početka ulaska mladića do njegovog izlaska iz cvećare. Nije mogla sakriti da mi naglasi da li sam svesna šta sam ja na poklon dobila.

Naravno da sam svesna. Dobila sam osećaj bitnog momenta jednog potpuno nepoznatog mladića čijem sam bitnom momentu slučajno bila svedok.

U potrazi za ljubavlju: Kako porušiti zidove samoće?

Roditelji su joj se razveli kada je bila jos devojčica. Nije razumela o čemu se radi. Nije razumela da to što su do sada bili zajedno u istoj kući i mama i tata i ona, to više neće biti tako. Da je tata sada u drugoj kući, a ona i mama u onoj kojoj su bili svi zajedno. Da će tatu viđati dva puta mesečno, u neko vreme koje su odredili mama, tata i neki ljudi iz neke ustanove. Nije razumela ni to da je i mama i tata vole isto kao i do sada. Ako je tako, zašto nisu svi zajedno. Svi zajedno u toj ljubavi o kojoj joj pričaju da se ništa ne menja ni dalje. 

Pojavilo joj se pitanje kako i dalje biti u dobrom odnosu sa tom ljubavlju. Kada su se već razišli fizički, silno se trudila da se barem ta čudesna ljubav ne raziđe. Čak je verovala, da ako bude jako volela i ako oni budu jako voleli i dalje nju, da će ta čudesna ljubav ponovo spojiti svo troje u jednu kuću. No to se nije desilo…

Vreme je prolazilo, a do tog spajanja nije dolazilo. U njenom mladom srcu, ljubav se pogubila i zgrčila od silne želje da bude jasno vidljiva. Pomislila je da ljubav potraži na drugom mestu. U odnosu sa svojim drugarima iz razreda, pa sa drugarima sa treniga, pa u momcima. Nije da nije bilo naznaka da ljubavi ima u tim odnosima, ali je nešto ipak škripalo. Ljubav u njoj je bila zgrčena. Ljubav u njoj se maskirala u silne euforične oblike, u silne pretužne oblike, zamaskirala se ogradama da ne bude jasno vidljiva i dotaknuta. Sada već devojka, hodala je kroz život silno tragajući za ljubavlju, sa željom da je vole, no to je bilo dobrim otežano, jer se sama nije dala voleti. Skretala je pažnju na sebe svojom navodnom slobodom u izgledu, ponašanju, postupcima, kada bi je neko zavoleo takvu kakvu je upoznao, brzinom svetlosti se menjala u suprotno. Ljudi oko nje su ostajali zbunjeni. A ona i dalje nesretna iza svojih zidova u kojima je bila zgrčena ljubav. A sa tom zarobljenom ljubavlju nije znala ni ko je sama zapravo. I sta želi.

A htela je promenu tog obrasca. Tragala je za rešenjima, čitala, slušala. Ne može se reći da nije bilo pomaka. Na momente se čak činilo da je pronašla ljubav sa nekim finim momkom. Ali vrlo ubrzo, fini momak joj je pokazao na dosta bolan način za nju, da nešto i dalje nije u redu.

U milionitom momentu bola, u milinitom postavljanju pitanja i traganju za rešavanjem, u ponovno i ponovno porušenom svetu, u jednom momentu je razumela. Videvši, ali zaista videvši, porušeno oko nje, osetila je čudan osećaj slobode. To je onaj osećaj kada je sve svejedno šta će dalje biti, kada je potpuna prepuštenost nekome ili nečemu koji valjda može posložiti sve da valja.  

U porušenim ciglama svog života, zidova koje je tako predano gradila, ugledala je svoju ljubav. Ljubav koja se iz zgrčenog položaja krenula ispravljati i biti slobodna. Plakale su obe od sreće da su se pronašli. Ljubav je toliko godina silno želela da se druži sa njom, da uživaju jedna u drugoj, a ona se toliko godina silno trudila da je zaštiti od svakog bola koji bi je mogao pronaći. 

Ljubav ju je razumela. A i ona je razumela potrebu ljubavi da bude slobodna. Da bude slobodna da se pokaže i živi i raste, nesputana bilo kakvih ograničenjima. Ljubav ne može biti povređena od spolja, niko je ne može povrediti, sem što je može sama osoba, preteranom brigom od povređivanja, zatrpati i staviti je u dobro zaštićenu zatvorenu kutiju svojih strahova.

Uzalud je da neko upućuje svoju ljubav prema nama ako smo našu ljubav dobro zaštitili zidovima. Sve što nam daje, odbija se i vraća se njemu. Do naše ljubavi ne može doći.

tekst objavljen na http://www.sretnazena.com/2017/02/u-potrazi-za-ljubavlju.html