Roditelji su joj se razveli kada je bila jos devojčica. Nije razumela o čemu se radi. Nije razumela da to što su do sada bili zajedno u istoj kući i mama i tata i ona, to više neće biti tako. Da je tata sada u drugoj kući, a ona i mama u onoj kojoj su bili svi zajedno. Da će tatu viđati dva puta mesečno, u neko vreme koje su odredili mama, tata i neki ljudi iz neke ustanove. Nije razumela ni to da je i mama i tata vole isto kao i do sada. Ako je tako, zašto nisu svi zajedno. Svi zajedno u toj ljubavi o kojoj joj pričaju da se ništa ne menja ni dalje.
Pojavilo joj se pitanje kako i dalje biti u dobrom odnosu sa tom ljubavlju. Kada su se već razišli fizički, silno se trudila da se barem ta čudesna ljubav ne raziđe. Čak je verovala, da ako bude jako volela i ako oni budu jako voleli i dalje nju, da će ta čudesna ljubav ponovo spojiti svo troje u jednu kuću. No to se nije desilo…
Vreme je prolazilo, a do tog spajanja nije dolazilo. U njenom mladom srcu, ljubav se pogubila i zgrčila od silne želje da bude jasno vidljiva. Pomislila je da ljubav potraži na drugom mestu. U odnosu sa svojim drugarima iz razreda, pa sa drugarima sa treniga, pa u momcima. Nije da nije bilo naznaka da ljubavi ima u tim odnosima, ali je nešto ipak škripalo. Ljubav u njoj je bila zgrčena. Ljubav u njoj se maskirala u silne euforične oblike, u silne pretužne oblike, zamaskirala se ogradama da ne bude jasno vidljiva i dotaknuta. Sada već devojka, hodala je kroz život silno tragajući za ljubavlju, sa željom da je vole, no to je bilo dobrim otežano, jer se sama nije dala voleti. Skretala je pažnju na sebe svojom navodnom slobodom u izgledu, ponašanju, postupcima, kada bi je neko zavoleo takvu kakvu je upoznao, brzinom svetlosti se menjala u suprotno. Ljudi oko nje su ostajali zbunjeni. A ona i dalje nesretna iza svojih zidova u kojima je bila zgrčena ljubav. A sa tom zarobljenom ljubavlju nije znala ni ko je sama zapravo. I sta želi.
A htela je promenu tog obrasca. Tragala je za rešenjima, čitala, slušala. Ne može se reći da nije bilo pomaka. Na momente se čak činilo da je pronašla ljubav sa nekim finim momkom. Ali vrlo ubrzo, fini momak joj je pokazao na dosta bolan način za nju, da nešto i dalje nije u redu.
U milionitom momentu bola, u milinitom postavljanju pitanja i traganju za rešavanjem, u ponovno i ponovno porušenom svetu, u jednom momentu je razumela. Videvši, ali zaista videvši, porušeno oko nje, osetila je čudan osećaj slobode. To je onaj osećaj kada je sve svejedno šta će dalje biti, kada je potpuna prepuštenost nekome ili nečemu koji valjda može posložiti sve da valja.
U porušenim ciglama svog života, zidova koje je tako predano gradila, ugledala je svoju ljubav. Ljubav koja se iz zgrčenog položaja krenula ispravljati i biti slobodna. Plakale su obe od sreće da su se pronašli. Ljubav je toliko godina silno želela da se druži sa njom, da uživaju jedna u drugoj, a ona se toliko godina silno trudila da je zaštiti od svakog bola koji bi je mogao pronaći.
Ljubav ju je razumela. A i ona je razumela potrebu ljubavi da bude slobodna. Da bude slobodna da se pokaže i živi i raste, nesputana bilo kakvih ograničenjima. Ljubav ne može biti povređena od spolja, niko je ne može povrediti, sem što je može sama osoba, preteranom brigom od povređivanja, zatrpati i staviti je u dobro zaštićenu zatvorenu kutiju svojih strahova.
Uzalud je da neko upućuje svoju ljubav prema nama ako smo našu ljubav dobro zaštitili zidovima. Sve što nam daje, odbija se i vraća se njemu. Do naše ljubavi ne može doći.
tekst objavljen na http://www.sretnazena.com/2017/02/u-potrazi-za-ljubavlju.html
No comments:
Post a Comment