"Neko to od gore vidi sve..."

Svakome bude neki period kada se desi zastoj u životu, pa sve što se pokuša pomeriti ide mnoogo na “gurku” i to na uzbrdici i još pod opterećenjem…

A onda prođe i takav period.

Pa dođe potpuno drugačiji od tog.

Možda to i nema veze sa nama i našom energijom, nego je to scenario onog “Nekog koji od gore vidi sve pa i naše konce taj Neko povlači”, ne znam..

Meni je ipak draža misao da mi imamo itekako veliki udeo u scenariju svog života.

Zadnjih nekoliko dana je u mom životu nastupio, posle gurke perioda, period koji mi se veoma dopada sa svim što donosi sa sobom.

Nekome je možda malo i beznačajno, ja ne mogu a da ih ne primetim i ne ubrojim u prava Čudesa koja su meni došla u zadnjih par dana

1.    Besplatan manikir tretman – iskreno, ne znam razlog…

2.  Moj Čovek, nakon prošlonedeljne povrede potpuno saniran, ni traga od povrede (p.s. tu sam malo i ja umešala prste sa svojim “Čudesnim znanjem i razgovorom sa energijama” )

3.  Dobila besplatan put i boravak i noćenje na Zlatiboru plus sa fenomenalnim predavanjem i ko zna kakvim još mogućnostima za koje ni ne znam… :D

4.  Odredili datum za novi Access Temeljni tečaj sa Snježanom Gottstein u Novom Sadu u septembru – ovo šta će tek doneti, eeee… to se nee može niti u pokušaju predvideti

5.  Ponuđen dar da za svega 20 eura dobijem 30 dana svakojutarnjeg energetskog povlačenja svog obilja u svoj život Sam u momentu prihvatila! U sledećem je već bilo uplaćeno a u sledećem je već Snježana imala na svom računu – meni je  sve to itekako Čudesno!

6.  Razgovarala duže sa sinom svojim jedinim, i razumela sve njegove želje i poglede i shvatanja i stavove koji su “malo” drugačiji od mojih, ali zato potpuno iz srca prihvatam i podržavam sa ljubavlju, gde god bio, šta god radio

7.  Tražila sam više lakoće i radosti u svakodnevne obaveze i to dobila – ne znam kako je došlo do toga, ali je došlo

8.  One sitnije darove, poput zagrljaja i reči “hvala”, “volim te”, "nemoj ti, ja ću...", ne nabrajam ovde, ali ih u sebi itekako brojim i zahvaljujem i blagosiljam

9.  Možda je sve ovo zato što sam tražila više i lakoće i više radosti i pitala se koliko sam darova spremna pozvati u svoj život – I oni pristižu i pristižu i pristižu…

10.               Bars tretmani drugima, tokom davanja drugome su mi toliko toga oslobodili, nije uvek bilo ovolikoo intenzivno, ne mogu a da ih ne ubrojim u darove – mnooogo smeća otišlo od mene

11. I kako može još bolje od ovoga? I šta je još moguće što ne mogu još ni da zamislim?

I ako je ovo scenario onog “Nekoga od gore” koji je sada povukao konce pa mi je ovo namenio, hvala Mu…

A ako ima dobrim delom veze sa mnom, znam da je On od gore ipak u to umešan, pa Mu hvala što me toliko podržava i voli

Zajedno smo mnogo moćni…. Ne mislim samo na mene i Njega…

Kad se stvari jednostavno poslože...

Nije mi se išlo…Osetila sam čak i malaksalost, čak me i glava zabolela, kao da sam ostala bez energije. 

Telo mi je slalo signale da i ne trebam da idem.

U meni se probudio osećaj odgovornosti jer sam obećala da ću doći, pa sam potpuno odbacila mogućnost da ja budem ta koja će otkazati. 

Setila sam se šta znam, pa sam pustila sa lakoćom da se odvija u pravcu kojem treba. Niti sam vizualizirala, niti sam prizivala, niti sam se opirala…pustila dam da energija teče. Mogla sam je napitati u tom njenom toku.

Poruku sam pročitala dosta kasnije nakon što je bila napisana i poslata meni. Druga strana je otklazala susret. 

Iako, zaista iskreno, žao mi je, jer znam da bi sastanak bio obostrano koristan, ipak  znam  da je ovaj put i meni i drugoj strani nešto drugo bitnije i u nekoj drugoj priči ćemo dati veći doprinos. I primiti naravno.

Nasmešila sam se, namignula i zahvalila Mu.

Opet je genijalan.

Dalji tok dana će pokazati razloge ovakve preraspodele dnevnih akcija.

No znam, da će kako god se odvijao ostatak dana, biti sa razlogom takav.

Sklapam dlanove, pa usne na njih  i zahvaljujem…

P.s. Zanimljivo, nisam više malaksala i bez energije…

tekst objavljen na http://www.sretnazena.com/2017/07/kad-se-stvari-jednostavno-posloze.html

Prigovarati ili ne prigovarati? To je pitanje!

Ne verujte da je svako prigovaranje neminovno nikome i ničemu ne koristi. Da, može biti da je u pitanju samo definisanje same reči prigovaranje, no ovu reč svi više-manje znamo i koristimo. Za različite vrste prigovaranja.

Ali ako ne kažemo nekome da nam se nešto ne dopada, da nam ne prija, kako uopšte taj neko drugi može znati da je tako? Svaki put fino kulturno vaspitani oćutimo i isklimamo glavicama kao da je sve ok i kako nam prija i godi i kako se i nama to sve baš tako uklapa i poklapa…a u sebi ceo vulkan proključao. 

I kakva korist od vulkana? Bljuje vatru i sve što ima u sebi izbacuje, no gde? U našu unutrašnjost. Gde ostaje i taloži se i povremeno pusta signale da je prisutno i da bi vrlo rado otišao izvan nas. 

No, mi fino kulturno vaspitani, naučeni smo i da takve signale trebamo umirivati. Posle toga postanemo bolesni, no, ako fino vaspitani želimo i dalje biti dobro prihvaćeni, to je sasvim za očekivati. Pogotovo ako već imamo više od tri decenije života. Podrazumeva se da se od nečega boluje.

No, da se vratim na prigovaranje.

Kakve koristi možemo imati ako ga primenjujemo?

Ako prigovorim i kažem da meni ne treba da se u sitna crevca do perfekcije sređuje moj prostor i neguje moje telo, onda to znači da to meni nije toliko bitno i samim tim znači da druga osoba koja je u interakciji samnom, ima opušteniji pristup i slobodnije može da obavlja to što radi i samim tim i ostane još više slobodnog vremena za druge aktivnosti. A ono što je i meni bitno – kada pre završimo sa radovima, ostaje i meni slobodnog vremena za druge radove i aktivnosti, uključujući i uživanje na moj način. A ako mi je potrebno do prefekcije raditi, onda sve dok se do toga ne dovede, troši se vreme na dovođenje do toga. Trošimo ga na obe strane. Ovako, kada se zna da se ide do perfekcije, nema razmišljanja – što pre se do nje stigne, pre se može nešto drugo raditi.

Ako nekome kažem da mi ne prija da u to doba idem negde ili jedem ili radim neku fizičku aktivnost a druga osoba me je vrlo srdačno pozvala, dajem prostora da moje mesto zauzme neko ko će u tome više uživati od mene. Tada, kada to za mene nije uživanje. Kada bude, tada će i poziv biti oberučke prihvaćen. Takođe, dajem prostor i osobi koja me pozvala da dođe do veće i bolje mogućnosti sadržajnije provedenog vremena, jer je sa osobom kojoj će to tog momenta biti veći doprinos nego meni. Samim tim, veći doprinos i za osobu koja je pozvala. Veći doprinos za mene, jer sebi dajem slobodu da biram. 

Svaki put kada se prigovara, ne mora neminovno da bude samo forme radi. 

Nekada je u pitanju sama suština odnosa. Da, to onda obično zovemo fino kulturno odbijanje na učtiv način. Govorim ti šta mi se dopada i šta mi prija, a šta ne, tako i ako ti odmah ne odgovara, vrlo brzo shvatiš, jer ti se pokaze vrlo očigledno, i budeš zahvalan što sam onda prigovarala. Jer bi inače puno toga suštinskog propustio. 

Zovite kako želite, no obratite pažnju na suštinu.

p.s. Moja razmišljanja nakon što smo obe, na jednom mestu našeg zajedničkog angažmana, jedna drugoj rekle, kako je ona to tako  radila meni, zato što je mislila da meni tako treba, a ja rekla njoj kako sam ja ćutala jer nisam htela da budem neko ko prigovara...

Fine kulturne obe.

Sada obe znamo kako sledeći put. Na obostranu našu radost. Već se unapred radujem sledećem susretu.

tekst objavljen na http://www.sretnazena.com/2017/07/prigovarati-ili-ne-prigovarati-to-je.html

Ko zaslužuje odmor ?

Idete negde na odmor?

Ili,dajete li sebi odmor od svakodnevnog radnog dana, na neki Vaš način, način koji Vama prija?

Pojavilo mi se Čudesno pitanjce u meni, kada ispod slika gde je neko na odmoru, u komentarima piše, zaslužio si/zaslužila si.

I jeste to lepa kulturna rečenica i dobar osećaj, rekla bih empatija prema osobi koja je na odmoru.

I to naravno jeste sve lepo i ok, i ne ulazim u procenjivanje je li iskreno ili ne, ispravno, pogrešno, dobro, loše i slične kategorizacije.

Pojavi mi se pitanje : Ko su osobe koje ne zaslužuju odmor? Šta su one uradile ili šta nisu uradile? Po čemu se oni razlikuju od ovih koji idu na odmor i zaslužili su?

I posebno, kada komentar daje osoba koja neće nikuda na odmor, niti će imati odmor.

Zaista misli za sebe da nije zaslužila odmor? :)

<3

slika preuzeta ovde http://www.iserbia.rs/novosti/kako-izbeci-zamku-godisnjih-odmora-759/