Nije mi se išlo…Osetila sam čak i malaksalost, čak me i glava zabolela, kao da sam ostala bez energije.
Telo mi je slalo signale da i ne trebam da idem.
U meni se probudio osećaj odgovornosti jer sam obećala da ću doći, pa sam potpuno odbacila mogućnost da ja budem ta koja će otkazati.
Setila sam se šta znam, pa sam pustila sa lakoćom da se odvija u pravcu kojem treba. Niti sam vizualizirala, niti sam prizivala, niti sam se opirala…pustila dam da energija teče. Mogla sam je napitati u tom njenom toku.
Poruku sam pročitala dosta kasnije nakon što je bila napisana i poslata meni. Druga strana je otklazala susret.
Iako, zaista iskreno, žao mi je, jer znam da bi sastanak bio obostrano koristan, ipak znam da je ovaj put i meni i drugoj strani nešto drugo bitnije i u nekoj drugoj priči ćemo dati veći doprinos. I primiti naravno.
Nasmešila sam se, namignula i zahvalila Mu.
Opet je genijalan.
Dalji tok dana će pokazati razloge ovakve preraspodele dnevnih akcija.
No znam, da će kako god se odvijao ostatak dana, biti sa razlogom takav.
Sklapam dlanove, pa usne na njih i zahvaljujem…
P.s. Zanimljivo, nisam više malaksala i bez energije…
tekst objavljen na http://www.sretnazena.com/2017/07/kad-se-stvari-jednostavno-posloze.html
No comments:
Post a Comment