Bars tretman...zato što je bitno...

Pre više od godinu dana radila sam Bars tretman jednoj divnoj mladoj ženici i njenom mužu. Imali su nekih zastoja u određenim životnim oblastima, no to što mi se mnogo dopalo kod njih je njihova privrženost, poštovanje jedno drugog i ljubav. Ono što je oboma smetalo je da još uvek nikako trudnoća da se desi.

Bili su toliko oduševljeni da su hteli i Bars obuku, da bi jedno drugom mogli raditi tretmane. Kada god požele i osete potrebu.

Uskoro, iz nekog razloga, nisu i dalje birali da žele obuku. Tražili su samo tretman i nakon mesec dana, ponovo sam im radila. Oboma.

Nakon kraćeg vremena, ponovo njoj.

Nakon toga, ostali smo u odnosu “tu smo, ako osetimo potrebu da se vidimo, čujemo se”, i nastavili svako svoj zivot.

Pre koji mesec sam je pozvala da se vidimo, rekla mi je vrlo rado, ali ona se pre koji dan porodila, pa joj baš i nije zgodno….

Mnogo me je obradovala vest. Toliko, da mi je došlo da je pitam, kako se to desilo, od kada? Shvatila sam da su ta pitanja suvišna….otprilike se zna kako se desilo i otprilike se i zna kada se desilo, kada se beba sad rodila….

Što se mene tiče, ja znam da su Barsi odigrali još pre oko godinu dana ulogu koju su trebali – otpustili su ono što je bila najveća blokada da se trudnoća desi, i ma kako da je tada fokus bio na nečem drugom, i na rešavanju nekih drugih trenutnih dešavanja i stanja, izgleda da je trudnoća ipak bila oboma najbitnija.

Njenim dešavanjem mnogo toga se može namestiti  drugačije.

Rođenjem bebe tek se mnogo toga može namestiti  drugačije.

Volela bih kada bi bili svesni toga da su tih par Bars tretmana odigrali bitnu ulogu u kreiranju njihove nove realnosti. Ne zato da bi meni odali priznanje, jer nisam ja ta koja je otklonila ono što je njima bilo smetnja, to su njih dvoje uradili, već da prigrle i nastave dalje kreacije sa lakoćom, da imaju još više radosti i obilja u životu. Sada ih više nije samo dvoje. Bitno je šta će maleno biće da usvaja tokom odrastanja.

Bitno je….

A tek da izaberu da ipak završe i Bars obuku…Oboje...

slika skinut sa Moderno Roditeljstvo

Kako u Novu Godinu kročiti sa zahvalnošću i vizijom?

Kažu da se ne treba osvrtati unazad, iza sebe, nego samo napred gledati. Jer ono što je bilo je prošlo svakako, tako je kako i ne može se menjati. 

Međutim, ako se osvrnemo iza i pogledamo unazad, zato da vidimo šta smo uradili, gde smo bili, kakvi smo bili, sa kime smo bili… da bi postali svesni sebe, onda je to čak i korisno. 

Ono što još može biti korisno u tom pogledu unazad, je da pronađemo one tačke, one bitne momente zbog kojih se možemo pohvaliti i zbog kojih trebamo biti ponosni na sebe. 

I ono što je još korisno, iz sadašnje pozicije u odnosu na prošlu neku poziciju je da, možemo promeniti svoj stav i gledište prema njoj. 

Odavno sam ove stvari naučila i primenjujem ih. Ne zato što mi je to neko rekao da moram, nego zato što sam probala kako bi bilo i to mi se dopalo.

Jedan pogled iza ramena, slike mog života, svesno ih primetim, smešim se, pohvaljujem sebe, vidim promenu, vidim rast i konstatujem zadovoljstvo. Ono lično, u meni, milo zadovoljstvo. I zahvalnost što su deo mene i mog života.

Vidim prve trenutne kada smo nakon odbrojavanja započeli novu 2016. godinu. Oko mene ljudi koje volim. Neki fizički prisutni, neki teritorijalno udaljeni, ali baš zato još bliži srcu. Svi sa svojim svečano zamišljenim i u sebi izrečenim željama. Ja sam htela otvorenost ka putu, gde ću biti ono što jesam i kao takva biti doprinos sebi i svetu oko mene, poželela sam lakoću i radost  i obilje. Pa po volji Boga neka bude šta u ovo upada.

I evo mojih slika koje vidim iz pogleda preko ramena.

Sa posebnim uzbuđenjem  vidim  slike Bars obuka koje sam imala, u Subotici, Novom Sadu i Nemačkoj i nasmejana lica novih Bars praktičara. Vidim sve vas koji ste ove godine bili kod mene, najviše na Bars tretmanu, ali i drugim Access tretmanima, i šta je to kod vas promenilo. Uspela sam da vas upoznam sa načinima i alatima sa kojima se promene lako dešavaju, ako želite da se dese. U bilo kom pogledu, materijalnom, zdravstvenom, u odnosima, komunikaciji, poslovnom, a pre svega u odnosu na sebe. Hvala im što su hteli da mogućnost promena čuju od mene.

Vidim jednu sjajnu, divnu osobu, udaljenu više od 400 km, koja je u gomili ljudi koji su u tom obimu, pronašla eto baš mene, uvela me još više u Čudesan Access svet, kroz razne obuke i radionice koje smo u zajedničkoj saradnji pružili svima koji su hteli više i kojima se dopada Accessov drugačiji pogled na život. Kada i njih vidim, vidim koliko je svako od nas, bez obzira koliko smo istu radionicu slušali, krenuo svojim putem osvajanja sveta, putem koji je svakome od nas najlakši i najviše radosti donosi. Gledajući na to, na sve te ljude, ponosna sam, da sam makar i malim delićem, ipak deo njihovog stvaranja Čudesnog života. Hvala im, bez njih ovih slika ne bi bilo, i to bi umnogome umanjilo lepotu ove godine.

Pokrenula sam svoj blog i fb stranicu. Život koji volim, probudila svoju uspavanu fb stranicu Calivita život i pokrenula fb grupu Život koji volim – Konektovani sa Čudesa, u  kojoj Čudesna pitanjca iz dana u dan osvajaju sve više ljudi. Iz te priče, pozvana sam da budem saradnik i čudesnog sajta za sve sretne žene i one koje to žele biti. Zahvalna sam svima koji se prepoznaju u mojim pričama i razmišljanjima, koji mi to jasno stave do znanja, kao i onima što samo upijaju i ćute... osećam ih sve...

Bila sam na lokalnoj tv stanici, u lokalnim novinama – predstavila sam im svoja razmišljanja i svoja viđenja i to je mnogima bilo korisno. Hvala svima koji su hteli da kažem šta imam i koji su me gledali i čitali.

Sredinu godine obeležavaju i slike mene ponosne majke ćerke koja je diplomirala na fakultetu koji je sama želela i izabrala. Znam da je do toga bilo toliko situacija u kojima je pokazala koliko je moćna i koliko zna hrabro koračati i ustajati iznova. Hvala na ovim slikama, i hvala na svemu sto je ispod ovoga, što je nevidljivo na prvi momenat, do ovoga je ipak trebalo doći. 

Nakon puno, puno, puno meseci fizičke razdvojenosti od sina, ove godine smo bili ponovo zajedno. Ne samo u srcu, nego i fizički. Zajedničko druženje u par dana, moje prvo probanje sušija, moja prva karting vožnja, prvo kuvanje za njega van doma u Subotici, upoznavanje sa njegovom devojkom i najboljim drugom, šetnja na hladnoći, zajednička kupovina namirnica… Slike su koje skakuću u meni od radosti i uvek će. Hvala svim mogućnostima koji su mi omogućili ove slike.

Nakon višegodišnjih pokušaja da napravimo generalnu promenu u našem domu, oslobađajući se starih energija u starim nameštajima, ova jesen je obeležila tu promenu. Iznevši fizički ono što je psihički gušilo, i na njeno mesto stavivši ono što daje više prostora i daje svežinu disanju, svakodnevno uživamo još više u našem domu. Mi i naši prijatelji. Hvala na svim mogućnostima koji su deo ove slike. 

Želja mog dragog i moja da i mi već odemo u tu čuvenu Grčku se ostvarila ovog leta. Bilo je pravo uživanje, uključujući i avanturu mene prikačenu na ogroman balon koji vuče čamac. Nekome možda ni za spominjanje, ja sam zahvalna na mogućnostima da ovo letovanje bude baš takvo.

Jednog hladnog novembarskog vikenda, posetili smo i čuveni Prag. Bili ispred vremenskog sata, pili pivo i kafu umotani u ćebe na terasi, vozili se tramvajem, probali njihove specijalitete, bili na Karlovom mostu i poželeli želju. Kažu da tamo treba poželeti nešto i da će se ispuniti... Meni se ispunila već na samom mostu… Hvala na svim mogućnostima koje su doprinele da vikend u Pragu bude baš takav.

U nekom momentu sam se osnažila i krenula u osvnaživanje ljudi sa svojim radionicama. Iskreno, tek su u samom početku, i taj početak je dao smernice kako i kojim putem. Kojim mojim putem, dajući mojom energijom, moje znanje, na moj način. Hvala svima koji su bili hrabri da budu među prvim posetiocima mojih radionica i zato će mi ostati u posebnom sećanju.

I tako, pogled iza ramena mi je pun ovakvih slika. 

Ove slike su obeležile ovu godinu. I još je puno radosnih slika koje vidim, slika svakodnevnih radosti, puno, novih divnih ljudi koje sam upoznala, sa kojima smo se prepoznali, sa kojima smo bili zajedno na nekoj deonici života, i sve mi poručuju da treba da budem ponosna na sebe. Najviše zbog toga, što još pamtim neke slike, koje su udaljenije, a koje nisu imali ovoliko radosti. I ne ovoliko različitih radosti.

Zato je bitno to primetiti. I čestitati sebi na hrabrosti da se život koji se ne dopada promeni.

Nekome je pogled iza mog ramena, ne samo nešto što se podrazumeva, nego se na ovakve slike ni ne obraća pažnja. Meni su bitne. Meni su one pokazatelji da sam od ružnog paćeta postala labud. Ne po lepoti, nego po suštini.
I meni je to bitno. I sada puštam da labud postane svestan sebe. U potpunosti…

Šta vi vidite u pogledu iza ramena?

Čestitajte sebi, do svega toga je trebalo doći… I uspeli ste. Šta još možete?

Zanjišite se na talasu Radosti, maštajte, zatražite i uživajte!

tekst objavljen ovde http://www.sretnazena.com/2016/12/kako-u-novu-godinu-krociti-sa.html

Access Bars kao torta

Volim da teoriju predstavim na plastičan, opipljiv i lako shvatljiv način. Kada sam razmišljala kako predstaviti razliku između koristiti Bars tretman ili završiti Bars obuku i šta onda dalje, palo mi je na pamet sledeće poređenje.

Barsi su kao torta.

Svako ko želi, može naučiti praviti tortu. Nauče se osnovni principi, osnove na kojima počiva svaka torta, da ima deo piškote i deo kreme. I složiti to u celinu koja je i ukusna i lepa.

Vreme potrebno da se nauči praviti torta je manje-više jednako za svakoga, jer ima neki svoj šablon po kojem se pravi i ako se ispoštuje, svako nauči praviti tortu, za nekoliko sati. I sa tom tortom, kada naprvimo, pričiniti uživanje sebi, svojoj porodici i ako se osmelimo, svojim prijateljima. Biće različitih komentara. Neko će celim bićem uživati u njoj, neko će biti malo sa zadrškom (otkud sad pa Vi da pravite tortu?), neko će uživati u izgledu, neko samo u ukusu - jer mu se neće svideti izgled (prejednostavan je!!!), neko će pojesti ne obraćajući posebnu pažnju šta jede, neko ce tražiti i recept, neko će od toga ozdraviti, neko će se od toga razboleti i tako dalje…

A reč je o jedno te istoj torti.

Ako Vam se dopadne sam proces pravljenja tortei njen učinak na druge, pravićete torte sve češće a i poželećete u nekom momentu saznati više, kako možete biti još više uspešniji u tome, šta se sve zanimljivoga i kreativnoga krije u pravljenju torti, kakve sve vrste torti možete napraviti, neke po receptu, neke ćete sami da osmislite, koji Čudesan sastojak možete dodati da bude potpuno jedinstvena, na Vaš način posebna itd. Tragaćete za više informacija na internetu, pitaćete one koji se bave time, razgovaraćete sa onim koji to rade, čitaćete o tome, posetićete neke radionice i obuke za pravljenje torti i tako ćete biti sve umešniji i kreativniji i sa više lakoće ćete izrađivati svoje torte. Reakcije drugih će manje/više biti isti kao i pre, neko će uživati, nego ozdraviti, nekome će i dalje biti glupo čime se bavite, ali to vam neće smetati, jer ćete uživati u tome šta umete i koliko to donosi zadovoljstva onima koji uživaju u Vašim tortama. Biće sve više onih koji prosto ozdrave od druženja sa Vama i tortama, čak i kada samo pričate o njima, jer će i Vaš način pričanja o tortama biti melem i okidač da ozdrave ili ostave ili privuku ili dozvole ili šta god kod sebe žele promeniti…

Možete se i dalje obučavati u pravljenju torti sve više i postajati sve veći stručnjak za razne torte i u nekom momentu ćete praviti torte za velike skupove ljudi, jer će oni koji Vas angažuju, znati da će istovremeno veći broj ljudi moći da uživa u Vašim tortama. Tortama koji menjaju i njihove živote na bolje. Da li tako da ćete ih inspirisati da i sami probaju naučiti praviti torte, postati stručnjak za torte ili samo uživati u Vašim tortama, je na drugima da izaberu.

Od naučiti napraviti tortu do biti svetski stručnjak za tortu je prostor gde ćete Vi biti. Isključivo je Vaš izbor gde ćete biti. Jer ste sjajni i ako pravite torte i time Vi i Vaši najmiliji uživaju (energija uživanja se prenosi i dalje) ili ako ih pravite za veći broj ljudi pa ste i poslastičarnicu otvorili ili podučavate druge tajnama pravljenja torti ili putujete svetom i od Vas uče ljudi širom  naše planete.

A skroz je ok ako nikada ne krenete u avanturu učenja pravljenja torte, već sebi s vremena na vreme priuštite jedno dooobro parče kod osobe za koju znate da je mnogo dobra u pravljenju torte.

Znači, možete koristiti svoje znanje koje ste dobili već na prvoj Bars obuci da sebi i svojoj porodici i možda prijateljima podarite opuštanje od stresa i svega što ih stiska i muči i date im uživanje i oslobađanje. Ili nastaviti dalje sa Access Consiousness obukama na razne teme iz svakodnevnog života.

A možete izabrati i da uživate u samom Bars tretmanu onoliko puta koliko često Vi sebi želite pružiti opuštanje i uživanje.

Kreirajte svoj život po svojim željama - preporučljivi sastojci su lakoća, radost, jednostavnost, ljubav, primanja, doprinos...

p.s. Kod mene se uvek možete prijaviti na koju god varijantu da izaberete.

p.s. 2 Barsi su zaista kao torta. Bez njih se, naravno, može ali je uz njih život lepši i sa više uživanja.

Od razbijene usne do Mainza

Jedan period mog života je obeležen i po malo grubljim milovanjima. Pa i razbijene usne. Ne, nije bilo da mi je usna visila, i nije bilo svakodnevno – blago meni! – ali je bilo.

I verovatno je neko sada začuđen, i verovatno neko prestrašen (“to se meni nikada ne bi moglo desiti”)  i verovatno je nekome sve to dobro poznato…i od svih tih divnih žena , koja god reakcija da im je, svako ima i svoj razlog i svoj izvor dopuštanja (nedopuštanja).

Moj je bio nedostatak vere u sebe i svoje ljudske vrednosti i kvalitete i strah. Od čega strah? Za nepoverovati, ali od napuštanja. Čak i takve (takvih) osoba koje se prema meni ophode na načine koji nije prijatan. U bilo kom smislu. Nije povređjivanje samo fizičko.

U tom periodu, kao amajlija podsećaonica na sebe, posetila me je i jedna bolest. Koja je trajala deceniju, i više. Ne baš bezazlenu. Dok nisam nadošla da i je i takvo ophođenje prema meni kao i baš ta bolest, zapravo samo “ubadanje prsta u oko” da progledam. Pa sam onda i progledala.

Usledilo je moje upijanje svakakvog učenja, znanja, čitanje knjiga, slušanje, gledanje, svakoga za koga sam znala da je nekada nešto veliko promenio u svom životu. Od bilo kakvog pada do neke određene visine stigao. Bila je to moja životna priča. Bio je to moj zov duše. Da se konačno pogledam i vidim ko sam zaista i kolika sam zaista i šta mogu, a šta nije moja priča.

Koliko sam samo napredaovala od tada! Kada sada pogledam na sebe u tom periodu!

I koliko sam ponosna na sebe što sam izdržala i ostala normalna kada su moje oboje dece, koji su tada imali 13 i 14 godina, otišli od mene 2500 km daleko. I kada smo se viđali 2-3 puta godišnje, ukupno godišnje maximum dva meseca. A bili do tada nerazdvojni. Onaj ko zna za taj osećaj nerazdvojnosti, zna…

Od tada se pitam, da li postoji osoba bez koje ja ne bih mogla živeti? Hmmm….

Znala sam da to što sam postala, je vrednost. Znala sam da to kakva sam postala, je vrednost. I da to može biti pomoć onima kojima je potrebna. Jer sam u sebi pronašla svetlost i da trebam pokazati i drugima kako mogu.

Iz tog nekog razloga, ja sam bila jedan vikend u Mainzu. Da svoju svetlost ponudim drugima i da uzmu onoliko koliko im je potrebno. I verujem da jesu uzeli. Svako od njih, svako na svoj način.

A šta sam ja dobila?

Ja sam dobila saznanje o sebi, o tome da još imam raditi na tome da slobodno pokažem svoju vrednost. I da verujem sebi. Jer nekome je potrebno baš toliko i do tog nivoa. Da je iznad, ne bi razumeo.

Naučila sam da je potpuno ok slobodno pokazati svoju  ranjivost, i da se slobodno iskaže ako se osećamo  ranjeno – oni koji to razumeju, razumeće nas, oni koji ne, oni nam zaista nisi ni bitni…trenutno ili zauvek…

Jedna od retkih koji su sa naših prostora bili POZVANI da dodju u državu gde mnogi žele, je nekada sebi dozvolila puno nepoštovanja prema sebi. Mnogo rekla bih. Previše.

I kako god imao neko mišljenje o meni, ja sam bila u Mainzu, kao voditelj Access Bars obuke. Zato što sam JA bila tamo, 4 osobe su naučili nešto novo, dobili su konkretno znanje i medjunarodni certifikat da su Bars praktičari, i imaju alat da rade na razvoju sebe, da pomognu svojim dragim osobama ili da zarađuju za svoj život. To je njihov izbor. Ja sam svoje, što sam tada mogla, dala. Od srca. Iz duše.
I od srca i duše im se svakome od njih ponaosob zahvaljujem. Bez njih takvih ja danas ne bih ovo sve znala. 

I mada znam da će svako ovu priču razumeti na svoj način, što je i ok, ono što bih htela da iz ovoga izvučem, je to da sam neko ko je od razbijene usne stigao u drugu državu, u Mainz, kao gost, kao neko ko priča o jednom od puteva kako doći do svog života koji će voleti. Ono što bih htela da podvučem je da svaka žena zna da postoji način kako krenuti na put do stizanje sebe i kako se strah od napuštanja preokreće. Ljubav je ipak nešto drugo. I postoji. Svedok sam tome već skoro deceniju. I nekih drugih ljubavi takođe.

I ponosna sam na sebe.

I tek ću biti, na putu sam do sebe.
Idem svojim putem. 
Svi drugi putevi, koliko god veličanstveni bili, nisam JA.

I još nešto bitno. Ovo JA SADA, nisam iz moranja, iz mode, iz trenutnog hira. Ovo ja sam zato što u ovome uživam, zato što to volim, zato što znam tačno koliko sada mogu dati. A sledećeg momenta već, još više. Ili ću do kraja svog života uvek ostati na ovom nivou i davati ovoliko. Znam da je i to itekako dovoljno za mnoge divne duše koje ne znaju da uopšte mogu i bilo šta drugo do trpiti.

Život je uživanje, uživajmo ga.

“Sve je suprotno od onoga kako izgleda i ništa nije suprotno od onoga kako izgleda.”

slika preuzeta Ovde

Ima li šanse da poslovni svet današnjice razbistri glavu?

Kuda ide ovaj posao i poslovni svet zajedno sa njim u današnje vreme?

Ima li šanse poslovni svet da se istinski opusti?

Kako ja vidim poslovni svet – vredni, radni, marljivi, obrazovani, stvaraoci, naviknuti na rad pod pritiskom, naviknuti da je klijent uvek u pravu (i kada nije) naviknuti da je šef, direktor uvek u pravu (i kada nije), naviknuti da radnog vremena nema, naviknuti da je prioritet uvek posao, obaveze na poslu i za posao, i da je lični, privatni život negde nakon toga.Pogrešila sam negde? Izostavila nešto?

I prihvata se tako i to je ok. I žene i muškarci. Slobodno vreme koje preostane, podeli se na spavanje (odmor) i na obavljanje obaveza koja spadaju u privatan život – briga o deci, održavanje stambenog prostora ali i PRONAĆI partnera, OBEZBEDITI stambeni prostor, DRUŽENJE sa prijateljima, fizičke aktivnost.... No, IMA LI se još snage, energije, volje nakon radnog vremena (koje i nije uvek jasno definisano kada je) ?

Tu i tamo se pojavi iskrica da bi bilo mnogo dobro nekada se kvalitetno relaxirati, opustiti, otpustiti teret koji se natovario na leđa, na mesto onog odbačenog, otpuštenog, nepotrebnog tereta postaviti radost, ispunjenost, zadovoljstvo, mir, ljubav, sreću....

Može li to? Zaista?

Ja imam rešenje. Znam da može.

Predlažem da isprobate Acess Bars tretman. On postavljaju Vaše telo u mod kada se TELO POTPUNO RELAXIRA, u mod kada je TELO SPREMNO DA ODBACI NEPOTREBAN TERET i spremno da vidi nova rešenja i prihvati nova gledišta koja donose olakšanje i lakše radosnije nove priče. Dešava se to tako da se Bars tačke, koje se nalaze na glavi (ako je to nekome značajno, ima 32 bars tačke) lagano dodiruju, u ležećem položaju.

Nakon tretmana, koji traje 60-90 minuta, poslovni čovek se oseća OPUŠTENO, lagodnije u svojoj koži, NAPETOST JE NESTALA, deo STRESA JE NESTAO, SPREMAN JE za nove poslovne uspehe na zadovoljstvo svojih klijenata i svojih pretpostavljenih. Popravlja se opšte stanje, lakše se i kvalitetnije spava, BISTRIJE SE VIDI, otvaraju se nove mogućnosti i stvaraju novi izbori. Doprinos za sebe, za klijente, za kolege, za ukućane, za ljude oko sebe je višestruk i neprocenjiv.

Voleli biste to?

A ulaganje u sebe je i dalje još uvek Vaša najbolja investicija, zar ne ?

Izaberite lagan način da bi Vaša kreativnost i uspešnost u bilo kom pogledu bila još kreativnija i uspešnija.

ZAR TO NE ZASLUŽUJETE? !

Zainteresovali ste se?

Pitajte me kako....?

Porukom u inbox ili  porukom na konektovaninacudesa@gmail

Može li biti zauvek?

Gledam i ne verujem očima…i dišem iznova i iznova dok mi se srce povećava i širi i raste i dok se suze zahvalnice pojavljuju….šta god, gde god da otvorim, šta god da poslušam…toliko toga dobroga u mom životu u zadnje vreme, toliko informacija o lagodnim načinima dobijanja svega što želim (čak i više nego sam mislila da želim), toliko ruka pruženih ka meni  - kao da im niko drugi i ništa drugo nije bitno nego da meni budu od pomoći…da meni budu podrška…da se meni zahvale (a kojim rečima ja njima da iskažem koliko mi znače?) Ostaje mi da se nadam da osećaju šta osećam….

Da li ovako izgleda kada se ima ceo svet na dlanu? Ili to svet nosi mene na dlanu?

A možda su to izdanci novih Čudesa posejanih semena ulaganja, davanja, ljubavi, vere, zahvalnosti....I tek će da rastu...?

Držim sklopljene ruke na srcu i zahvaljujem....

p.s. pre malo više od godinu dana, kada sam postala Bars praktičar, rekli su da se nakon Bars tretmana možemo osećati kao posle najbolje masaže ili da nam se ceo život promeni...zauvek...

Da mi je tretman prijao kao odlična masaža, potvrđeno odmah! Tražila sam da vidim da me uvere da može promeniti ceo život...uverenja mi stižu, sve više, i jasnije i očiglednije...sada tražim da vidim da li će biti zauvek...

Access Bars tretman - zašto ga volim(o)

Mnoge metode postoje danas, na svu sreću, koje možemo svakodnevno koristiti za svoj lični razvoj svesnosti. I naravno da će svako izbrati one sa kojima se može uskladiti i prema kojima nema otpora. I sve su te tehnike i metode dobre i dovode do globalnog buđenja čovečanstva i kreiranja jednog novog sveta, sveta u kojem se svest svakog pojedinca šri i razvija. I nemoguće je posle se vratiti na stare poglede, kada jednom progledate, koliko god mali to vidik bio, vi znate, svesno osećate istinu. Ako budete stalno u pitanjima, vi ste kao hodajuća meditacija. 

Access Consciousness je  set alata i tehnika koji su napravljeni tako da vam pomognu da promenite bilo koji aspekt u vašem životu sa kojim niste zadovoljni. Stres, bezvoljnost, pesimizam, bolna stanja, loši partnerski odnosi … loš san, slab imunitet...

   Ako osecate da bi najrađe prespavali ovaj period svog života....                                                  nemojte !
                             Primite Barse – promenite život! 

Svaka misao, stav, uverenje, gledište koje smo godinama skupljali, sputava da energija nesmetano teče, što dovodi do kočenja, do toga da u nekim životnim poglavljima prosto ostajemo blokirani i bez napretka. I ta blokada onda dovodi do raznih posledica, nenapredovanje na poslu, nenalaženje partnera, bolesti...znate već i sami ...

Veoma laganim dodirivanjem ovih tačaka, aktiviraju se impulsi i dolazi od oslobađanja i otpuštanja nekih od ovih kočnica. Koje će to tačno kočnice da se otpuste, zavisi isključivo od vas, koliko ste spremni da se oslobodite. Terapeut vam pomaže, ali ste vi ti koji će odrediti šta otpuštate. E sad, dobra stvar u svemu je da ne morate razmišljati šta ćete otpustiti, niti znati šta je tačno to što je otpušteno...odlazi ono što treba da ode u datom momentu, ali sigurno mnogo toga odlazi...tim odlascima, vama se oslobađa određeni deo tereta u određenim životnim sferama i vi osećate lakoću u odnosu na pre. I lakoću dosadašnjih gledišta. I tako oslobođeni, vi postajete svesniji svog znanja koje je u vama, postajete svesniji sveta oko vas i tada i jeste u mogućnosti da vam u život dođu ljudi i situacije koje imaju višlju frekvenciju, i povezujući sa mojom prethodnom pričom(Moje otkriće - Access Bars), vi slušate muziku koju želite i u kojoj zaista uživate. A onda opet, taj osećaj dovodi vam opet sve bolje ljude i događaje i tako to i dalje. Veća svesnost donosi život pun obilja. Zato je i mantra Accessa

“Sve mi u život dolazi sa lakoćom, radošću i slavljem.”

Bars je  metoda  kojom dobijamo više prostora, svesniji smo sebe, svoga tela i svega oko sebe. Barsi uče vaše telo na primanje.

Ako vas zanima kakve su promene nastupile kod nekih evo primera: počeli su spavati, poboljšali su probavu, dobili su posao, imaju bolji odnos sa roditeljima, imaju bolji odnos prema drugim ljudima, prihvataju sebe takve kakvi jesu, kod bolesnih odlazak lekaru ostavlja lekara u neverici odakle i kako takve promene, nakon dužeg vremena tamnog zivota vide svetlost i imaju želju izaći iz mraka....

Šta će se vama lično dogoditi, ne znam...savetujem da nemate nikakva očekivanja, da se opustite i prepustite, ono što je sigurno da ćete osetiti je mir i lakoća....budite otvoreni – svaki dan imate 100-tinjak šansi, ovo je jedna, iskoristite je...

Gde ja radim Bars tretmane?

U Subotici, u svom prostoru, ali ako imate želju, ne bitno iz kog razloga, može biti i u vašem prostoru. To znači i vašem gradu.

Ako se probudila zainteresovanost u vama, a hteli bi nešto pitati, pitajte. Možda se iznenadite šta je sve moguće...

Pitanja uvek otvaraju nove mogućnosti.

I šta je sve moguće?

Moje otkriće - Access Bars

Moje interesovanje za Barse je krenulo 2014. godine, kada je jedna moja prijateljica počela da mi spominje neka pitanja, da mi priča o nekakvim Barsima. Nakon prve moje radionice, kada sam postala Bars praktičar početkom marta 2013. godine,  već sledeći dan radila sam neke skraćene tretmane, po tačkama koje sam se sećala, mojima iz porodice. I kakvog li je bilo samo iznenađenja sa moje strane (a i njihove ), jer su svi osećali promenu kod sebe i nakon tog skraćenog tretmana u odnosu na pre! Iskreno, bila sam začuđena da nešto tako jednostavno tako brzo pokazuje razlike. I onda sam lagano krenula u traganje...hvala internetu i hvala što je mnogo toga dosputno na njemu, pa sam imala gde saznavati o Barsima, o Accessu uopšte. 

Kada sam skontala da “Pristup svesti” što je u prevodu Access Cosniousness, znači da Accessovi alati meni i drugima otvaraju vrata većoj svesnosti, ajme te sreće! Znate onu sliku, ledeni breg, pa je manji deo vidljiv a veći je u vodi, pa je onaj manji deo svest a veći nevidljivi, podsvest...šta ako se pomoću Accessa ta slika može sa lakoćom menjati? Da se svest povećava u odnosu na podsvest? I to bez nekog velikog napora i mukotrpnog rada? Šta ako ja sada imam jedan fantastičan alat u rukama kojim sa lakoćom uvećavam svoju svest i budem svesna sebe i sveta i života u kojem jesam i ako to mogu i kod drugih? Ajme, koliko je to bilo moćno otkriće za mene....i posebno, jer sam oduvek, mada se život moj pošteno trudio da me u tome opovrgne, osećala da je život u suštini zamišljen da nam bude jednostavan i lagodan i da ako otpustimo kojekakva ubeđenja u koje smo se uvukli, može biti konstantna igra, ples...i tu je Access Consciousness da mi dokaže da jesam u pravu...

Pored toga šo je Bars tretman  jedan od osnovnih alata Accessa, drugi veliki alat su pitanja, odnosno živeti u pitanjima. Kako to izgleda? Jednostavno! Svaku rečenicu koju bi inače izrekli u izjavnom obliku, pretvorite u pitanje. I ne tražite odgovor svojim umom, jer um jeste ograničen, i um kontrolišu naša stara uverenja i stavovi i logika. A događaji u našem životu se dešavaju u skladu sa njima, dešavaju nam se događaji koje smo mi sami svesno ili nesvesno kreirali. I zvuči to nelogično, verujem mnogima...jer ko je lud da u svoj život uvuče loše situacije i ljude? Na svesnom nivou verovatno vrlo mali broj...ali nesvesno, itekako...kako? Ako se složimo da je sve energija i da smo mi energija i da što smo u školi učili da energija ima svoju vibraciju i frekvenciju, onda možemo prihvatiti da i ljudi i događaji koje nam se dese imaju svoju frekvenciju. E sad, verujem u ono što mnogi učitelji govore, da svaka naša misao proizvodi određenu emociju, koja opet svaka ima svoju frekvenciju. Na internetu možete videti tu txv. Skalu emocija, gde kažu da one emocije koje nam baš ne pričinjavaju zadovoljstvo i radost imaju nižu frekvenicju u odnosu na one kada smo sretni i radosni i kada osećamo mir i ljubav. Tako onda kada imamo neke misli, one rađaju emociju i to određenu emociju koja ima i određenu frekvenciju. I ona takva ne može u naš život doneti niti ljude niti događaje sa manjom niti sa višom frekvencijom nego na kojoj je ona. Kao podešavanje stanica na radiu ili tv. Ne možemo želeti biti na stanici gde se pušta ozbiljna muzika a ono dugme postaviti na stanicu gde svira narodna! I šta trebamo uraditi da bi slušali muziku koju želimo? Pomeriti se sa te frekvencije. Jednostavno je, i to svi jako dobro znamo. Jer su nas tome naučili od davnina, još dok smo bili deca...isto tako su nas naučili i mnogim drugim stvarima, postavili nas na određene frekvencije u vezi mnogih životnih oblasti i ako ne promenimo svesno tu frekvenciju, uvek ćemo iznova i iznova slušati muziku koju zapravo niti volimo niti želimo....

Ako se probudila zainteresovanost u vama,obratite mi se, pitajte...

Pitanja uvek otvaraju nove mogućnosti.

I šta je sve moguće?

Hvala i Čudesa

“Nikada ne znaš kakav rezultat može doneti kada govoriš „HVALA“. Budi otvoren za čudesa.“ Mabel Katz

Zatekao me ovaj tekst na čudesnom FB da me podseti šta sam pre tri godine postavila.

Ako i nemam dokaze za ranije deljenje „hvala“efekata, evo barem ove od pre tri godine.

Nemam običaj da postavljam bilo šta u šta iz svog iskustva nisam uverena ili nešto u što cela ja ne verujem. Što znači da sam poverovala i koristila reč “hvala“...

I jel se desilo nešto u protekle tri godine?

Preneću vam skraćeni sled događaja.

Verujem da sam do otkrivanja čuvene Mabel i njenih čuvenih reči od kojih svakodnevno nebrojeno puta koristim reč „hvala“, došla od mojih direktnih mentora kompanije Calivita Int. I od ostalih fenomenalnih ljudi iz kompanije koji su imali već svoja saznanja o uspehu i imali su potrebu da to prenesu i podele nesebično sa svima koji ih žele čuti.

„Svako ko ima neko znanje koje može biti od koristi za druge ljude, ima obavezu da to znanje prenese.“

Bila je ovo ideja vodilja čuvene dr Sedlak ( doktorice od koga su mnoge generacije Calivitanaca učile holistički pristup – odavno, od pre više od dve decenije)

Urezalo mi se u svest...a još više u srce ova misao....i vodila sam se njome, ako ne i pre, od tada sigurno (to je negde početak 2010.godine )

Calivita učenje mi je otvaralo oči i širilo svest brže i delotvornije nego sve do tada što sam naučila o životu. ( a bilo je vrlo,vrlo simpatičnih životnih lekcija :D )

Uskoro nakon ove objave u 2013., čudesa me u životu konektuju na sada već Brend „Tim Sinergija - Jutarnja kafa“ i sa Norom pokrećemo svakodnevne on-line emisije sa misijom da povežemo ljude koji znaju i koji žele znati što više o ličnom razvoju. Na razne načine. Iz različitih iskustava. Nora i ja smo rasle svakodnevno i zahvaljivale se svakodnevno – jedna drugoj i svima koje smo upoznavali i sve više svemu što imamo i što cemo tek imati.

Putevi svima nama su različiti, srca nam skakuću na različite impulse, i prateći svoj lični impuls, godinu dana nakon objave sa početka teksta, sa Snežanom  u Subotici  formiramo „Razgovorima do uspeha“, čiji cilj je bio da se subotička dobra energija probudi i da se subotičani uživo upoznaju sa što više različitih učenja i tehnika za svoj lični rast. Bila je to zaista divna godina, predavači i sugrađani u zajedničkoj želji da život zaista bude lepše mesto.

Prošle godine, ili dve godine nakon objave „hvala“ teksta postajem sertifikovani Access Bars praktičar i ubrzo i Bars facilitator, završavam još nekoliko fenomenalnih Access Consciousness tehnika koja mi onda i formalno i neformalno omogućuju da svoja saznanja i iskustva prenesem i delim drugima, svima koji žele čuti šta imam reći. A imam.

Ovo je trenutno moj period života u kojem se osećam zaista korisnom. Za sebe. I za ostatak sveta. (ako je to i samo jedan  čovek, ne bitno, i jedan je ostatak sveta)

Kada sam i kada upotrebljavam reč “hvala“ ?

Rekla bih svugde i stalno...evo primera :

Kada pijem vodu dok gutam izgovaram u sebi hvala, hvala, hvala...dok god gutam...

Kada se ujutru probudim, kada se protegnem i dok se smešim i pozdravljam svet sa „evo meeee“, govorim i hvala...hvala što sam „evo me“...

Dok uključujem mašinu za pranje veša, dok stavljam veš za pranje (šta će mi mašina ako nemam šta staviti?)

Kada sam besna ili u nekom drugom neradosnom osećaju (tapkam po karate zoni na šaci i ponavljam hvala, hvala, hvala...jedan od načina kako se prebacujem na ono stanje koje više prija)

Dok hodam do prodavnice ( mogu hodati)

Kada sam pokupovala potrebno (jer sam imala mogućnost da to uradim)

Dok širim veš na dvorištu, hvala suncu i vetriću što će osušiti i sunčati naš veš...

Dok gledam u slike meni najdražih osoba...

Dok gledam u slike meni poznatih i nepoznatih osoba koji se smeše dok menjaju svet na bolje...

Dok gledam naše divno dvorište koliko je moćno u svojoj prirodnosti...

Dok gledam puno dvorište maslačaka, koji se i nakon košenja trave opet i opet pojave i sijaju i sijaju...

Kada svakodnevno gledam šta sam uradila i dokle sam stigla....

Radost je naše prirodno stanje, počnimo sa „HVALA“ i krenimo iz svoje trenutne realnosti da stignemo u realnost gde su naši snovi.