Istinita priča jedne posebne grane orhideje

Ovo je priča o jednoj posebnoj grani orhideje.

Otišla sam u cvećaru da kupim cveće za poklon jednoj devojci za njen 18. rođendan.

Skoro uvek idem u tu cvećaru, jer mi se dopada njihova ponuda i sam ambijent.

Ušla sam unutra, tamo je jedan mladi momak cvećarki objašnjavao šta želi.

Cvećarka je držala granu orhideje i sa izuzetnim zanimanjem gledala u njega. Rekla mu je cenu, čekajući njegovu reakciju. Cena je bila…pa…relativna. Za mladog momka - osetila sam da njemu nije bila bitna cena. Bila je bitna namera koju je orhideja trebala učiniti još posebnijom.

Ta predivna grana predivne orhideje. Zapravo….samo njen sam vrh…

Na opšte čuđenje cvećarke, momak je zatražio da odseče sam vrh te grane, koja je bila kruna cele biljke, cela poveća šaka predivnih latica orhideje. Prava divota kreacije prirode.

Da, razumeo je da je to zaista šteta što se tiče grane, ali ona tako cela nije mogla da stane u unutrašnji džep njegovog kaputa. A bilo je namenjeno da tamo stane, da u određenom momentu elegantno izvuče iz džepa i pokloni je uz naklon. Pokazao nam je kako će to izgledati...Osetila sam svu bitnost ne samo tog nekog budućeg momenta, nego i ovog sadašnjeg a i prethodnih koji su prethodili sadašnjem. I koji će graditi i buduće momente.

Uz ćaskanje nas troje  i odsecanje vrha grane i plaćanje, prokomentarila sam nešto u dva navrata, što mu se dopalo jer mi je pružio ruku u vidu petaka, koji sam prihvatila naravno… Bio je zadivljeno zaljubljeno uzbuđen, ja sam osetila tu energiju i prigrlila je… Razumeli smo se…

Odsečen predivan vrh orhideje je stavio u svoj unutrašnji džep kaputa, platio cenu cele grane, uzeo elegantno ostatak grane, okrenuo se prema meni, nasmešio, pružio ruku u znak zahvalnosti i podrške i predao mi granu. Celu granu predivnih cvetova orhideje sa odsečenim vrhom.

Nisam ni tren razmišljala da li je ok da je ja dobijem, znala sam da jeste. Zbog njega. Zbog toga što sam ga razumela. Zbog momenta koji mu je sve bliže. Uspela sam nekako pored    “hvalaa…” složiti rečenicu u mom stilu, na šta se nasmejao, zahvalio i istrčao napolje… U susret koji je njemu toliko bitan da mu nije bila bitna ni cena cveta ni šteta odsecanja dela grane.

Cvećarka je bila vidno iznenađena celom scenom, od početka ulaska mladića do njegovog izlaska iz cvećare. Nije mogla sakriti da mi naglasi da li sam svesna šta sam ja na poklon dobila.

Naravno da sam svesna. Dobila sam osećaj bitnog momenta jednog potpuno nepoznatog mladića čijem sam bitnom momentu slučajno bila svedok.