Imate li i vi Sertifikat?

Blago meni, pa sam imala prilike svakodnevno slušati različite divne predavače o još divnijim i delotvornijim različitim tehnikama, metodama, učenjima… Mnogo volim taj period mog života, svakodnevno razvijati svoju svest prilazeći mu sa različitih tačaka gledišta. Za one koji ne znaju o čemu pričam, pričam o periodu avgust 2013. - april 2014., kao suosnivač internet emisije Tim Sinergija Jutarnja Kafa. Sada znate svi o čemu pričam.

Nakon tog aprila, neke od predavača koje sam upoznala u Sinergiji, pozvala sam da budu gosti predavači u mom gradu, Subotici. Mnogo sam sam uživala u toj misiji da Subotica bude centar dobre energije.

U emisijama sam dosta koristila svoje dotadašnje znanje, višegodišnjeg istraživanja i upijanja svega što mi je dolazilo pod ruku na temu kako je život zapravo zamišljen.

I tako, kroz to neko vreme, moje znanje na temu o ličnom razvoju se proširivalo, ne samo teoretski nego i iskustveno. Postalo je opipljiva moja promena. To potvrđuju oni koji me pozanju od pre-pre, pa od pre, pa od skoro sada.

Mnoogo mi se dopadalo kada se neko mogao pohvaliti da je Sertifikovan za ovo, i ono, pa onda i ono, a upravo radi da dobije Sertifikat i o onome. Nije mi bio akcenat na komadima Sertifikata, već na njihovom sadržaju, pogotovo ako su svojim svakodnevnim životom bili suština toga što piše na tim Sertifikatima.

Znam da znate o čemu pričam…

I htela i ja imati neki Sertifikat. Samo nisam znala koji. Zato što sam htela da to što tamo piše da sam kvalifikovana za nešto da to tako i bude zaista. Suštinski, ne samo formalno. Zato što ja ne volim da samo mašem nečime iza čega ne stojim.

E da…

Mnogo sam htela da pronađem  tehniku, metodu, učenje u kojem ću se ja osećati JA, čije osnove i čije vizije i misije se poklapaju sa mojima.  I pričala sam o tome sa svojim prijateljima. I pričala samam sa sobom o tome. I pitala se koje bi to učenje bilo ono pravo za mene. Ono u kome ću uživati, uživati i živeti ga a i uživati u prenošenju drugima.

I onda mi se, đavolčić jedan, pojavio. Ne, nisam se odmah skroz zaljubila. Završila sam obuku i postala Sertifikovana. Samo sam o tome dosta ćutala. Zato sto me zbunjivao. Zato što je bio toliko jednostavan, da se moj logički um sa sve svojim uverenjenjima i stavovima pobunio da tu nešto ne štima. Da nešto nedostaje.

Pa sam onda istraživala dalje. Obilato sam koristila internet. I dobri mili Facebook, i još bolji You tube, pa sajtovi, pa  mailovi koji stižu od kompanije,  pa razgovor sa onima koji već odavno jesu sertifikovani za ono za šta i ja.

I onda sam progledala. I onda sam videla svu divotu. I onda sam videla svu jednostavnost. I onda sam videla svu lakoću. Svu radost. Svo obilje koje se pojavljuje kao verni pratioc. Onda sam videla promene na drugima. Onda sam videla koliko je delotvorna, onda sam videla kolikom ogromnom broju ljudi širom sveta je živote promenio. Doslovce.

E onda je počeo meni da menja život. Za zauvek. Ne postoji način da ikada budem manje svesnija svega nego li što sam sada, ovog trenutka. Ne postoji način da se vratim nekadašnjim razmišljanjima, nekadašnjim reakcijama. Svaki dan mi se neka nova “sijalica upali”. Svaki dan je mrak sve manji i tanji.. Svaki dan mi se svest proširi za nekoliko jedinica toga čime se meri ljudska  svest.

Šta sam naučila? Naučila sam da je život lakši i lepši kada ne prosuđujem, ne osuđujem nikoga i ništa. Naučila sam da je život lakši i lepši kada nekoga i nešto ne deklarišem kao dobro ili loše, kao ispravno ili pogrešno. Bez svega ovoga pridodatog, sve je tako kako je. I zatražim, postavim pitanje “šta ja sa time što mi je, mogu da uradim?” I kada dobijem odgovor, krenem u delovanje. Svesno. I ako mi se u nekom koraku ne dopada taj izbor, dozvolim sebi, da ako mi to više nije lako, da stanem i krenem drugim putem. I ako opet I kada poželim promeniti svoj izbor, da to uradim, bez objašnjavanja. Samo zato što pratim sebe i šta je meni lako i radosno.

Znate, nekako zaboravljam kako je živeti u drami i traumi. Da, podsete me ljudi kako je, ali to više nije moja priča. Znam se od toga ograditi.

Znate, mnogo je lepše živeti kada je lakoća i radost svakodnevno prisutna. Pa naravno da nije svaki dan od početka do kraja takav, ali i kada nije, opet znam kako da mi i takvo stanje, bude za mene najveca lakoća i radost.

Jer i lakoća i radost su vrednosti koje su različite za svakoga od nas. I zato ja ne znam šta je za vas najbolje. Ali znam da vas pitam. I znam kako. I znam kako ćete do odgovora

Mnoooogo volim ACCESS CONSCEUSNESS. Zato što ima tačku gledišta na život koja je u meni prirodno. Zato što po njoj nismo pogrešni, zato što me ohrabruje da JA znam i da koristeći svoju svesnost mogu menjati sve što želim menjati. Zato što nema bitnijih i manje bitnijih među nama, sa jednim ili više sertifikata, od danas ili od pre dve decenije. Zato što je svakome dozvoljena mogućnost da slobodno otkrije u čemu je najbolji. Zato što je jednostavna, zato što mi potvrđuje da je u životu sve jednostavno. Iskustvima ljudi koji koriste njene alat i metode. Širom sveta. Imala sam priliku neke od njih i lično upoznati. I videti šta jesu i gde su bili nekada. I meni dovoljno.

A tek kada pogledam sebe, sebe od pre godinu i po dana i sada...

Mogu samo reći da mnooogo volim Access Consciousness.

Sa svim Sertifikatima koje sam u međuvremenu još dobila. 

Ponosno ih predstavljam svakome. 

I kako može još bolje od ovoga?